Do Krita i nazad

Subota 03.maj 2023 godine, krećemo za Krit preko Crne Gore i Albanije. Nekako je sezona počela sa obilnim i učestalim kišama i u tom trendu smo i krenuli. Kako kod da smo kalkulisali, negde smo morali da prodjemo kroz oblak kiše. Od Čačka do Prepolja, gde smo i noćili blaga kiša, put poznat pa i nije bilo nekih problema. Za prvi dan, dosta je bilo.
Dan drugi

Plan je da stignemo do Ulcinja i tamo noćimo. Predivna priroda, a moramo da pohvalimo da su putevi odlični. Susrećemo dosta motociklista što domaćih što stranih, sezona je počela. Preporučujemo mali granični prelaz sa Crnom Gorom “Jabuka”,  dosta ga ljudi izbegava ili ne zna da postoji, nema gužve i brzo se prolazi. Na ovom putu do primorja može da se obiđe Durmitor, poznato skijalište i Djerdjevića Tara.

Poznati most na Tari sagradjen u vremenu od 1937 do 1940 godine i svojevremeno sa visinom od 172 metra, bio najveći saobraćajni betonski most na svetu. Uprkos ovoj činjenici uvršćen je u 10 najlepših mostova na svetu.U nastavku puta preko Žabljaka i Durmitora proveravamo AccuWeather aplikaciju i shvatamo da se u narednih sat vremena formira veliki kišni oblak te plan da prodjemo prevoj “Sedlo” na Durmitoru ostavljamo za neki drugi put.

Restoran ‘’Moje selo’’, Šavnik, odlična klopa i nije skupo

Krećemo prema Nikšiću, ulazimo u oblak, temperatura pada i kreće kiša. Ne zaustavljamo se jer znamo da neće trajati dugo jer bi trebalo da do Nikšića izadjemo iz kišnog oblaka. Tako je i bilo, u gradu je temperatura 30 stepeni i tako do Ulcinja.

Pauza na starom mestu, na izlazu iz Podgorice na obali Skadarskog jezera

Na putu za ulcinj

U svakom slučaju jedan vrlo zanimljiv dan. Sa 1130 mnv i 18 stepeni sa kišom, spuštamo se na 50-tak mnv i temperaturom od 30 stepeni. Prva dva dana 640 kilometara.

Dan treći

Ulcinj – Sarande, 382 km

Težak dan za putovanje. 30 stepeni, usporen saobraćaj  i taj dosadni auto-put kojeg nismo mogli izbeći. Bar je tako bilo do mesta Vlore. U prvih 150 km stajali smo često što zbog umora što zbog ozveženja, a i taj deo puta smo prošli onda kada je bilo najtoplije. Narednih 200 i nešto kilometara je bilo pravo uživanje. Sa nivoa mora penjemo se na oko 1500 do 1700 mnv, kroz nacionalni park Liogara. Odličan put za vožnju kao i priroda.

Llogara Pass, Nacionalni park Llogara

Do Sarande put krivudav ali super za vožnju. Stižemo negde oko 20h. Tražimo neki ozbiljniji market kako bi smo kupili potrebne namernice i pravac smeštaj. Zašto spominjem ozbiljniji market, zato što nismo menjali novac za ovdašnju valutu jer sve smo plaćali karticom ( gorivo, klopu, namernice). To sa karticom vrlo lepo funkcioniše, a sa druge strane možete i evrima plaćati ali ne u ozbiljnijim radnjama ili gorivo na pumpama. Sve u svemu druga polovina dana je izvukla sve loše strane koje su bile pre toga.

Dan četvrti

Od Sarande biramo put prema Ksamilu i dalje prema starom gradu i arheološkom nalazištu.

Saranda – Butrint

Tu vas navigacija neće voditi ako kucate direktno ‘’Ksamil” kucajte prvo ”Butrint” jer se tu put završava.
Naravno tu postoji skela na koju se ne čeka, jer stalno ide. Za nas je cena bila 3 evra. U svakom slučaju lepše je ići ovim putem nego okolo kuda bi vas inače navigacija vodila. Arheološko nalazište nismo posetili jer smo mislili da je sa druge strane. Dešava se I to.

Nastavljamo dalje prema grčkoj, ništa posebno vredno spominjanja. Na Grčkom graničnom prelazu saznajemo da u dokumentima nema vozačke dozvole, vraćam se na Albanski prelaz tražimo u graničnoj kućici i naravno da je nema. Sve u svemu vozačke nema i verovatno je ostala kada smo ulazili u Albaniju. Eto, niko nikad na prelazu ne traži vozačku ali taj lik je verovatno vadio jer pored vozačke nema ni starog osiguranja. Uvek proveravam dokumenta kada mi ih vrate ali eto dešava se. Mala ne pažnja i djavo uzme svoje.

Idemo dalje, ne damo da nam ovo pokvari ostatak dana. Vožnja odlična, a sam put OK. Izdvajamo malo mesto Koronisia.

Ostrvce koje je sa kopnom povezano uskim putem. Deluje kao da je tu nekad bilo ekskluzivno letovalište, zapažamo da nema nijednog marketa, kuće su zatvorene, nema ljudi. Nailazimo jedino na surfere i kampere.

Koronisia

Koronisia (slika je sa neta)

Put koji vodi do ostrva

Koliko nam je sve bilo čudno, zaboravili smo da slikamo kako trenutno izgleda. Kada ovo mesto potražite na internetu dobijate rezultate kao rajsko ostrvo. Možda jun mesec i nije sezona ali bar bi trebale da su počele pripreme za sezonu. Bilo kako bilo vrlo zanimljivo mesto koje preporučujemo da se obiđe, ako ste kamper ovde mesta ima na pretek.

Dan peti 

Missolonghi – Gytheio 440 km

Duga vožnja, ceo dan nam je trebalo da pređemo ovaj deo Peloponeza. Jedino mesto koje smo na ovom mestu posetili je Olimpia. Mesto gde su krenule Olimpjske igre kakve mi danas poznajemo, a 1938.godine zapaljena je prva olimpjska baklja. Inače ovde se nalazi arheološko nalazište sa muzejima stare Antičke Olimpie.

Ulaznice za arheolosko nalaziste Olimpie

Ulaz je 12 evra/po osobi, a pored lokaliteta sa istim kartama se mogu obići i muzeji.

Olimpia

Olimpija je bilo svetilište u antičkoj Grčkoj koje se danas nalazi u okrugu Ilija na Peloponezu. Svetilište je bilo poznato kao mesto održavanja drevnih Olimpijskih igara. Igre su se održavale svake olimpijade (period od 4 godina) u čast boga Zevsa.

Ostaci Zevsovog hrama

Prve igre za koje postoje podaci su održane 776. god.p.n.e. i od tada Grci računaju vreme. Rimski car Teodosije I ih je ukinuo 394. godine jer su bile ostatak paganizma.

Nekadašnji tunel iz kojeg se izlazilo na igralište

Starna linija

Olimpija se nalazi na spisku Svetske baštine Uneska. Danas se u Olimpiji, na obnovljenom Olimmpijskom stadionu, pali olimpijski plamen pomoću sunca i ogledala koji se pred Olimpijske igre prenosi po svetu.

Muzej

Oko 19h završavamo dan u malom mestu “Anatoliki mani”, na samom jugu Peloponeza Jedno vrlo simpatično naselje nadomak Gytheie.

Dan šesti

Gytheio – Pireus (Atina) 260km

Obzirom da je plan da idemo na Krit, a trajekt za ostrvo iz Pireusa kreće tek u 21h imamo sasvim dovoljno vremena da na putu do Atine obidjemo još neka mesta.

Pa tako smo obišli Spartu u koju realno nećete naći ništa iz perioda stare Grčke. Osim samog imena grada i slavnih Spartanaca, sadašnja Sparta izgleda kao i svaki drugi prosečan gradić.

Spomenik Spartancima

Osvajači olimpijskih igara

Obišli smo i Mikeu, grad stare Grčke

U drugom milenijumu p. n. e. Mikena je bila jedan od najvažnijih centara grčke civilizacije, vojno utvrđenje koje je dominiralo velikim delo južne Grčke. Period grčke istorije od 1600. p. n. e. do oko 1100. p. n. e. naziva se mikenskim periodom.

Iako su tvrđavu sazidali Grci, smatra se da naziv nije grčki, već je verovatno predgrčko ime koje su oni nasledili od prethodnih naseljenika. Predgrčki jezik je ostao nepoznat, a nema posebnih dokaza da je pripadao indoevropskim jezicima.

Lavlja vrata

Veruje se da je akropolj ili „visoki grad“ Mikene utvrđen u ranom 15. veku p. n. e., na osnovu jednog pronađenog groba iz tog perioda. Oko 1350. p. n. e. utvrđenje akropolja i okolna brda ponovo su sazidana u „kiklopskom“ stilu zato što su blokovi stena bili tako ogromni tako da se u kasnijim vekovima verovalo da su ih gradili jednooki divivi poznati kao Kiklopi. Unutar ovih zidina, od kojih delovi još postoje, izgrađene su monumentale palate.

Grad je već dosta urušen i kao da se utpio sa okolinom.

U Atinu stižemo oko 18.30h, imamo vremena kupimo namernice jer trajekt putuje oko 9-10 sati do Krita. Za ukrcavanje na brod trebali bi biti bar dva sata ranije, mada kada smo ušli videli smo da je mnogo njih i ranije ušlo. 

Ukrcavanje na trajekt

Osim neverovatno velikog broja kamiona koji su se ukrcali, običnih putnika poput nas i nije bilo puno,  po slobodnoj proceni 90% je bilo prazno, što i nije neobično, delom što još uvek nije počela sezona, a i delom što turisti na Krit uglavnom idu avionom.

Najbolje je karte kupiti on-line mi smo koristili aplikaciju “ferryhopper”. Ovako ćete izbeći gužve i čekanje u redu na šalteru za karte. Prilikom kupovine za povratne karte dobijate i popust.

Jutro na Kritu

Posle 10 sati puta, stižemo na Krit. Prvi utisci su onako pomešani,  nismo znali šta da očekujemo, a očigledno nismo ni bili svesni koliko je to veliko ostrvo. Smeštaj smo bukirali blizu mesta Hersonissos, prijavili se i odmah spavanje, istraživanje mesta, a palo je prvo kupanje.

Palo je i prvo kupanje

Tek drugog dana shvatamo da je ostrvo ogromo jer smo napravili turu od 300km po istočnoj strani ostrva.I to je samo jedan mali deo. Uglavnom obišli smo neka mesta za koja smo pronašli na netu da treba obići.

Agios Nikolas

Probali domaću rakiju, negde u nekoj taverni sa južne strane ostrva u mestu  Mouenies Lerapetras, planina daleko od mora. Uz rakiju koja je inače jako slaba, dobijete i meze, domaći hleb, paradajz, masline i sve to preliveno maslinovim uljem.

Probamo domaću rakiju i Grčku (Tursku) kafu

Ostaci crkve svetog Titusa iz 1.veka n.e. Inače vidi se da je ovo ogromno arheološko nalazište koje i nije skroz uredjeno.

Ostaci crkve svetog Titusa

Na Kritu ima jako puno lokaliteta, Minojske civilizacije za koju se smatra da je nastala pre 3000 godina p.n.e. Grka, Rimljana i ko zna ko sve nije pokušavao da osvoji ostrvo, tragovi svih njih su tu i danas vidljiviNastavljamo put do Matale, zanimljivo malo mesto, a najviše poznato po šupljoj steni na samoj plaži. Može da se poseti i obiđe, ali su domišljati grci lepo to ogradili i sada naplaćiju ulaz.

Bilo kako bilo, ovo je mesto koje odiše mirom. Zanimljivo je da kad se ode na jug, jako je teško pronaći giros a naš plan je bio da u Grčkoj svaki dan jedemo giros i pijemo hladno pivo. Nailazimo na jedno mesto gde je zamirisao i domaćin nam se obraća na slabom srpskom jeziku što je bio mali šok jer ćete na Kritu teško čuti naš jezik, pogotovo na jugu ostrva. Ispostavlja se da mu je žena iz Niša nakog čega dolazi i ona da se pozdravi i ispriča nam svoju priču.

Kupanje u Mediteranskom moru

Nismo odoleli da se ne okupamo na ovoj divnoj plaži. Pade kupanjac i beg na sever ostrva. Na jugozapadnom delu ostrva nalazi se jedna od najlepših plaža u Evropi ali nije bilo izvodljivo otići i vratiti se u jednom danu jer je ostrvo poprilično veliko, a i uvek treba ostaviti nešto kako bi imao razlog da se vratiš.

Na samom ulazu u grad sačekaće vas skulptura od drveta masline.

Ovako je izgledala tura drugog dana na Kritu, Hersonissos – Agios Nikolaos – Matala – Hersonissos (oko 300 km)

Hersonissos – Rethimno – Arkadi Monastery – Knossos (oko 200 km)

Zanimljiv gradić pun istorije  na severnom delu malo mesto Rethimno. Ovde se može videti  “Neratze Mosque”

“Neratze Mosque”

Prvobitno kao Venecijanska crkva iz 16.veka pa džamija sa dolaskom turaka, sada hrišćanska crkva posvećena Svetom Nikolaju. Posle oslobađanja ostrva od turaka ova crkva nije više imala ulogu verskog hrama jer su je turci preuredili i sada je koristi lokalno udruženje za kulturne manifestacije.

“Rimondi” Venecijanska fontana iz 1626 godine

Drugi najveći preostali Egipatski svetionik na Kritu.

Nakon priobalskih mesta odlazimo 20-tak kilometara dublje u kopno gde nalazimo pravoslavni manastir pod ‘’Arkadi’’.

Manastir Arkadi

Prema manstirskoj tradiciji osnivanje manastira datira iz vremena Flavija Arkadija (početak 5. veka). Prema drugoj verziji manastir je osnovao vizantijski car Iraklije . Nakon zauzimanja Retimna 1648. Osmanlije su opljačkale manastir. Međutim, kasnije je monasima dozvoljeno da se vrate.

Za vreme turske okupacije u manastiru je živeo oko 100 monaha. 1822, grupa turskih vojnika ponovo je opljačkala manastir. Nakon proglašenja nezavisnosti Grčke, Krit je ostao pod vlašću Otomanskog carstva, Luk na ulazu u manastir je uništen 1866. godine, a obnovljen 1870. godine.

Događaji 1866. godine kada je 15 hiljada turskih vojnika upalo u manastir Arkadi, i žrtva branilaca manastira, su simbol borbe za nezavisnost Grčke od Turske okupacije. Napad Turske vojske na manastir je počeo 8. novembra 1866. godine. Od igumana Gavrila je zatraženo da napusti manastir ali on je odbio. Narednog dana Turci su ga ubili, a ostali Krićani (ratnici, žene i deca) su izbegli u barutanu. Nakon fizičke i duševne iscrpeljenosti od zarobljeništva, Turci su upalili burad sa barutom i eksplozija je bila tako jaka da je izazvala rušenje manastira i naravno smrt svih Grka ali i nekih Turaka koji su upali u manastir. Zbog toga je dobio naziv “Holokaust Arkadi”.

Muzej manastira

Danas, manastir poseduje muzej sa jedinstvenim relikvijama. Manastir Arkadi je poznat i po tome što je u njemu 26 godina živeo sveti Atanasije Carigradski. Ovo nam je ujedno i bilo poslednji dan na Kritu pa smo za kraj ostavili Knossos, sedište Minojske kulture koja datira od pre 6000 godine p.n.e. Po principu što stariji lokalitet ima manje autentičnih stvari da se vidi sa puno improvizacie, što je i normalno.

Knossos

Knosos je najveće nalazište na ostrvu. Pretpostavlja se da je bio centar Minojske civilizacije i kulture. Veličina, broj i značaj otkrića u Knososu dokazuje da je ovo bio dvorac jednog od najznačajnijih i najmoćnijih vladara na Kritu. Građevine pokrivaju površinu od 1 hektara, stotine prostorija povezane su u veliku celinu. Složenost arhitektonskog plana ovu građevinu dovodi u vezu sa legendarnim Lavirintom, koji opisuju antički autori.

Minoj je bio Zevsov i Evropin sin, kralj Krita i zakonodavac i sudija u Podzemlju. Živeo je u herojsko doba, a vladao je tri generacije pre početka Trojanskog rata. Na njegov zahtev Posejdon je iz morskih dubina poslao na Krit prelepog bika. Umesto da ga žrtvuje Minoj ga je zadržao. Iz ljubavi Minojeve žene Pasifaje i bika rođen je Minotaur, koga je uspeo da pobedi Tezej.

Minojeva prestonica bio je Knosos, svake devete godine odlazio je u pećinu Idu, gde mu je Zevs davao uputstva kako da vlada. Imao je veliku flotu i uspostavio kritsku talasokratiju.

U starijem predanju Minoj je prikazan kao pravedan i mudar kralj, poznat po svojoj blagosti, a kasnije pod uticajem Grčke tragedije, predstavlja se kao tiranin i neprijatelj Atinjana.

Kritska luka

Napuštamo Krit. Na trajekt smo se ukrcali oko 2 sata ranije kako bi smo našli udobnija sedišta koja ćemo kasnije i koristiti za spavanje. U Pireus stižemo oko 7h ujutru.

Atina

Akropolj

Najveće i najlepše svetilište stare Atine, posvećeno boginji Atini. Najslavniji mitovi stare Atine, religiozni festivali, najraniji kultovi, kao i drugi važni događaji u istoriji grada, su svi povezani sa Akropoljom. Svetilištu se pristupa sa zapada, jedinog mogućeg pristupa, preko Bolove kapije, jedne od dve kapije koje su sagrađene posle invazije Herula u 3. veku. U samom svetilištu, sreću se majstorska dela klasične grčke arhitekture, sagrađena uglavnom u 5. veku p. n. e, u doba Perikla I Partenona, kao pečat stare grčke civilizacije, je najupečatljiviji od svih.

Ostaci prvih naselja na Akropolju datiraju još iz perioda neolita. Tokom vekova, stenovito brdo je neprekidno korišćeno bilo kao kultno mesto, bilo za stanovanje ili i jedno i drugo.

Partenon

Partenon, posvećen Atini Parteno, zaštitnici grada, je bez sumnje, najoriginalnija tvorevina atinske demokratije u najvišoj tački njene moći. Takođe je najlepša građevina Akropolja, kako u samoj koncepciji tako i u egzekuciji. Izgrađen između 447. i 438. p. n. e.

Akropolj 1903 godine

Nismo se u Atini zadržavali duže nego što smo morali. Da bi ovaj grad bolje upoznali treba mnogo više od jednog dana.

Atina – Delfi

Put nastavljamo prema Delfiju, u naselju ispod samog grada rezervišemo smeštaj na jednu noć I krećemo na put. Generalno I putevi 4 reda u Grčkoj su sasvim OK za vožnju. Delfi su arheološko nalazište i savremeni grad u Grčkoj. U antička vremena bili su prebivalište Pitija, sveštenica Apolonovog hrama. Delfi su poštovani širom grčkog sveta kao mesto centra sveta. U unutrašnjosti ili srcu hrama delfskog Apolona goreo je večni plamen. Posle bitke kod Plateje, grčki gradovi su ugasili svoje vatre i doneli su novu vatru iz srca Grčke, Delfia.

Tolos

Tolos na svetilištu Atine Proneje je kružna građevina izgrađena između 380. i 360. p. n. e. Ona se sastoji od 20 dorskih stubova raspoređenih u prečniku od 14,76 m, s 10 korintskih stubova unutra. Tolos se nalazi oko 800 m od glavnih ruina u Delfima. Tri dorska stuba su restaurirana, a to je danas najpopularnije mesto u Delfima za fotografisanje turista.

U pričama o osnivanju nekih grčkih kolonija, osnivači su prvo posvećivani u Delfima. Po mitologiji, tu su se srela dva orla koje je poslao Zevs sa suprotnih strana univerzuma, koji je trebalo da pronađu njegov centar. Svetilište Delfa je u spektakularnom pejzažnom okruženju i dugo vekova je bilo verski i kulturni centar, kao i simbol jedinstva helenskog sveta. U samom početku, Delfi su bili posvećeni majci Geji, a čuvala ih je strašna zmija Piton, koju je kasnije ubio Apolon.

Apolonovo svetilište su ovde izgradili Krićani, koji su stigli u Kiru, delfsku luku u Korintskom zalivu, udaljenu petnaestak kilometara jugozapadno od Delfa, u pratnji boga koji je imao formu delfina. Ovaj mit je preživeo u igrama koje su se igrale na mnogim delfijskim festivalima, kao što su Septerijon, Delfinija, Targelija i naravno, u poznatom festivalu Pitija, koji je slavio smrt zmije Pitona, a koji su činila muzička i atletska takmičenja.

Prva proročica je bila opštepoznata kao Sibila, iako je njeno ime bilo Herofila. Ona je svoja predskazanja pevala, a dobijala ih je od Geje. Kasnije, „Sibila“ je postala titula koja je davana svakoj sveštenici “Sibyl” koja je proricala. Sibila bi sedela na „sibilskoj steni“, udišući isparenja iz zemlje i davala svoja često zbunjujuća predskazanja. Pausanija je tvrdio da je Sibila rođena iz veze čoveka i boginje, kćerke morskog čudovišta i besmrtne nimfe. Drugi su govorili da je ona Apolonova sestra ili kćerka. Treći tvrde da je Sibila crpla snagu prvobitno od Geje, koja je predala proročište Temidi, a ova Febu.

Ulaz u arheološko nalazište je 20eura u cenu ulaznice može se obići I muzej koji se nalazi u neposrednoj blizini.

Mermerna sfinga, zavetni dar stanovnika ostrva Naksosa bogu Apolonu, iz oko 560. godine p. n. e, koja je bila postavljena na jonski stub visoko 12,10 m. Visina sfinge bila je 2, 32 m. Sfinga ima glavu sličnu korama, sa arhajskim osmehom, dok su joj kosa, grudi i krila potpuno stilizovani. Pojedini delovi bili su naglašeni bojom. Telo sa šapama bilo je lavljeg oblika. Ovo prekrasno delo kao da prikazuje neka daleka obeležja. orijentalnog izraza.

Kleobis i Biton

Monumentalne arhajske skulpture koje predstavljaju dva kurosa (mladića) Kleobisa i Bitona. Obe statue su od mermera, visine su 2,18 m i 2,16 m, postavljene su jedna pored druge. To su nagi muški likovi u frontalnom stojećem stavu sa iskorakom leve noge prema napred, ispruženih ruku uz telo, sa stisnutim šakama.

Narednog dana putujemo za Solun uz posetu manastirima na lebdećim kamenjima.

Delfi – Meteora – Solun – Stari Dorjan (570 km)

Veoma težak dan sa temperaturom preko 35 stepeni, pravimo češće pauze i prvo mesto gde stajemo jeste Termopili.

Spomenik Termopilskoj bitci

Termopilska bitka je bitka koja je vođena između saveza grčkih gradova-država i Persijskog carstva kod Termopilskog prolaza u centralnoj Grčkoj avgusta 480. p. n. e. Brojčano mnogo slabiji Grci su zadržali Persijance tri dana, čime su dobili dovoljno vremena za evakuaciju Atine i pripremu jače armije. Mala sila vođena spartanskim kraljem Leonidom blokirala je jedini put kojim je masivna vojska Kserksa i mogla da napreduje, koristeći povoljan teren, dobru strategiju i dobro obučene vojnike.

Meteori

Manastiri su veoma poznati po svom nesvakidašnjem položaju na stenama-stubovima i smatraju se najvrednijom skupinom manastira u Grčkoj posle Svete gore. Meteori su i na spisku kulturne baštine UNESKO. Najveći manastir na Meteorima. Podignut je sredinom 14. veka i bio predmet restauracije i ulepšavanja 1483. i 1552. godine. Zgrada služi kao glavni muzej za turiste. Katolikon (glavna crkva), posvećena Preobraženju Gospodnjem, podignuta je sredinom 14. veka i uređena 1483. i 1552.

Krajem 14. veka, osmovekovna vladavina Vizantijskog carstva nad severnom Grčkom bila je ugrožena od strane turskih pljačkaša koji su želeli prevlast nad plodnom Tesalijom. Monasi, povlačeći se od sve većeg turskog carstva, našli su nedostupne stene Meteora koje su predstavljale idealno utočište. Izgrađeno je više od 20 manastira, počevši od 14. veka. Danas ih je ostalo samo šest.

Pre Soluna stajemo na još jedno poznato mesto, a to je crkva Svete Petke.

Crkva Svete Petke (Agia Paraskevi)

Pravoslavna crkva Svete Petke (Agia Paraskevi) iz 13. veka. Nalazi se u dolini Tempe, čuvenom kanjonu, a udaljena je oko 25 kilometara od Platamona.

Do crkve se dolazi preko reke Pinios, prelazi se viseći most, a tu se nalaze i čuveni izvor Svete Petke, kao i Afroditini izvori. Legenda kaze da je neprihvaćena i proganjana od svog naroda, Paraskeva bežala i krila se po pećinama.

Pećina

Dok je boravila u ovoj pećini, suze koje su joj potekle pale su u rečicu koja je tu izvirala u pećini i prema verovanjima ta voda je lekovita za oči, pa se turisti umivaju kada dođu.

U Solun stižemo u popodnevnim satima i nemamo baš previše vremena da lutamo gradom, jer trebamo još da pređemo granicu i dođemo do Starog Dorjana gde smo i rezervisali prenoćište. Pored velike temperature, dodatnu nervozu nam stvara ogromna saobraćajna gužva i luda vožnja grka, zato ovde treba biti strpljiv jer stvarno je lud saobraćaj.

Bela Kula Solun

Bela kula jeste simbol grada Soluna. Originalno je izgrađena kao deo gradskih zidina, a danas predstavlja turističku atrakciju. Nalazi se na šetalištu pored mora, a sa njenog vrha se pruža pogled na luku i grad Solun. Kada je sagrađena ova kula je korišćena kao zatvor. Posetioci i danas mogu da vide zatvorske ćelije u njenoj unutrašnjosti. U sklopu kule postoji i muzej.

Zejtinlik

Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku se nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i groblje za preminule koje je vremenom preraslo u današnji kompleks.

Zejtinlik je dobio ime po turskoj reči za ulje (zejtin). Na tom prostoru, nadomak Soluna, je u doba otomanske imperije bila pijaca za prodaju ulja (tj. zejtina). Iako je prestala prodaja zejtina na tom prostoru, naziv se održao među lokalnim stanovništvom do Prvog svetskog rata.

Bežimo iz vrelog Soluna, prelazimo granicu i dolazimo do predivnog makedonskog mesta ”Stari Dorjan”, većina naših turista ovde noći i pravi pauzu na putu za Grčku.

Hellenic Duty Free Shops

Obavezno svratite u Free Shop, namerno ga spominjemo jer ga mnogi i ne vide, kad prodjete Grčku granicu, mali oblekat  nalazi se sa desne strane (do sada nismo videli jeftiniji Free Shop)

Dorjansko jezero, puno lokala pored jezera, klopa nije skupa

Na suprotnoj strani jezera je Grčka

Sledećeg jutra idemo kod naših drugara u Skoplju, moto klub ”Potfat”MC i tamo boravimo ceo vikend.

Ovde se i završava naš putopis jer iz Skoplja odlazimo pravo kući.

Skoplje – Temerin, narednih 550 km