Albanija & Makedonija

Na ovom putovanju planiramo da obiđemo Skoplje, Ohrid, odemo do Albanije i da se preko Crne Gore i Bosne vratimo kući. Ukupno imamo 17 dana za ovaj put i oko 3000 kilometara.

Plan puta

Za izlaz iz zemlje biramo granični prelaz Prohor Pčinjski i na ovom putu obilazimo Vranje i sam manastir Prohor Pčinjski. Od Temerina do graničnog preleza oko 470 kilometara.

Muzej kuća Bore Stankovića, Vranje

Za prvi put u Vranju obilazimo kuću Bore Stankovića koja je adaptirana i pretvorena u muzej. Borisav Bora Stanković bio je srpski pripovedač, romansijer i dramatičar. Bio je jedan od najznačajnijih predstavnika realizma u srpskoj književnosti.

Radna soba Bore Stankovića

Rođen je 31. marta 1876. godine u Vranju, a preminuo 22. oktobra 1927. godine u Beogradu. Njegovi romani i pripovetke prikazuju život ljudi iz Južne Srbije. Pripadao je izuzetnom grupi pripovedača koji su se iznenada pojavili na prelazu iz 20. veka. Neka od poznatih dela su Koštana, Nečista krv, Jovča, Tašana…. Nama se kuća Bore Stankovića izuzetno dopala, sve je namešteno i uređeno da vam što bolje dočara vreme u koje je pisac živeo.

Na oko 30-tak kilometara od Vranja, prema granici dolazimo do manastira Prohor Pčinjski.

Manastir Prohor Pčinjski

Manastir Sveti Prohor Pčinjski je muški manastir nalazi se na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u ataru sela Starac. Prema predanju, podigao ga je u 11. veku vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom “Mirotočivom”, koji mu je prorekao da će postati car.

Manastir radi kao kulturno-prosvetni centar ovog kraja i u njemu radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat. Izuzetna i vrlo zanimljiva i istorija manastira.

Takav doček i ljubznost nismo sreli nigde do sada od monaštva do sestrinstva koje nas je ugostilo u njihovoj kantini. Ovde možete pojesti i popiti isključivo domaće proizvode, besplatno je. Za zahvalnost što vam skuvaju kafu i donesu kolače, prilog možete ostaviti u kutijama koje se nalaze na stolu i to onoliko koliko vi smatrate da je dovoljno. Svaka preporuka. Izaberite ovaj granični prelaz, nema gužve, a usput obiđete ovo predivno mesto.

Skoplje

Sledeće mesto gde stajemo je oko 110 kilometara dalje u Severnoj Makedoniji, tačnije Skoplje. Dočekuje nas kiša ali ona topla, letnja, ništa strašno. Ostajemo dve noći i sasvim dovoljno vremena da obiđemo grad koji stvarno ima šta da ponudi.

Planina Vodno-Mileniumski krst

Javljamo se našim drugarima iz moto kluba ”Potfat” MC iz Skoplja i sa njima obilazimo planinu Vodno gde je izgrađen ”Milenijumski krst”. Sama gradjevina visoka je 66 metara i trenutno je najviši krst na svetu. Postoji asvaltiran put do vrha koji možete koristiti usključivo biciklom, pešice ili gondolom (preporuka). Za razliku od cena na Zlatiboru, ovde ćete se iznenaditi niskom cenom karte, takođe cene kafe i uopšte pića na vrhu su izuzetno prihvatljive.

Milenijumski krst

Pogled na grad iz gondole

Grad koji u poslednje vreme beleži sve veći broj turista iz istočne Evrope pun je istorijskih muzeja, odiše neverovatnim duhom, ali i prepoznatljivom balkanskom kuhinjom. Kič (kako su neki kritikovali) ili ne nama se Skoplje veoma dopalo.

Centar Skoplja

Zvanično ”Ratnik na konju”, nezvanično ”Aleksandar Veliki”

Izrada spomenika Aleksandru Velikom koji krasi glavni trg u Skoplju koštala je 7,5 miliona evra. Osim što je spomenik bio preskup, izazvao je i diplomatski rat sa Grčkom. Spomenik se zove ’Ratnik na konju’, a ako bi direktno preuzeo ime i skopskog aerodroma (Aleksandar Veliki), to bi bila direktna provokacija za Grke.

U Skoplju možete da vidite još mnogo toga, kao što je ; ”K’o riba bez vode” – džinovske ribe, ”Pirati iz Skoplja”….

Brododi – hoteli i restorani

Tri broda, hotel i restorani, ”Dve devojke” – popularna statua za selfije, ”Kuća Majke Tereze” – rođena u Skoplju, sagrađena 2009. godine, Triufalna kapija…Grad je bukvalno prepun statua, fontana, džinovskih građevina…. Obavezno posetite i stari grad.

__________________

Skoplje noću – sve sija i šljašti

Posle tri provedena dana u Skoplju, napuštamo grad i krećemo prema Ohridu. Unapred se radujemo ovome jer smo se naslušali i nagledali priča i slika o Ohridskom jezeru. Do Ohrida imamo oko 170 kilometara, usput idemo u posetu nacionalnom parku ”Mavrovo”.

Mavrovsko jezero

Park obuhvata čak 52 planinska vrha, visine preko 2000 metara. Među njima je i najviši vrh Makedonije ‘’Golem Grab’’visok 2764 mnv. Ovde se nalazi I najpoznatiji ski centar ‘’Zare Lazareski’’

Crkva Svetog Nikole-Mavrovo

Deo nacionalnog parka je i najveće veštačko jezero u Makedoniji. Dugačko 12 km, široko 3 km, a najveća dubina oko 48 metara i nalazi se na nadmorskoj visini od čak 1220 metara. Posebna atrakcija na jezeru je crkva Svetog Nikole, sagrađena 1850 godine, koja u zavisnosti od vodostaja nekad bude potopljena, a nekad na samoj obali.

Dalje prema Ohridu, vozimo se prelepom prirodom, uz potoke, reke, putevi su uglavnom dobri.

Vrhovi planina i dalje pod snegom (Maj mesec)

Ulaz u manastir Sveti Jovan Bigorski

Nailazimo na jedan vrlo zanimljiv manastir i odlučujemo da ga posetimo. Radi se o Manastiru Sveti Jovan Bigorski. Saznajemo da je jedan od najznačajnijih verskih i kulturnih objekata Makedonske pravoslavne crkve. Nalazi se na zapadu Makedonije, pored magistralnog puta Debar – Gostivar.

Manastir Sveti Jovan Bigorski

Prema letopisu manastira iz 1833 godine, crkvu je izgradio 1020 godine Jovan I. Debranin, prvi arhiepiskop Ohrida (1018 – 1037).

Bigorski dubrez

Jedno od najvrednijih manastirskih umetničkih blaga je drveni ikonostas kojeg su izradili domaći majstori od 1829 do 1835 godine, koji uživo izgleda neverovatno. Manastir se zove Sveti Jovan Bigorski, zato, jer je manastirska crkva posvećena Sv. Ivanu Krstitelju, a izgrađen je od tucanog kamena, koji se na makedonskom zove bigor.

Vreme ručka

Iako ne praktikujemo da ručamo u toku dana (dok traje put) u ovom restoranu smo svratili po preporuci. Naručujemo šta drugo nego ”Tavče na gravče” ili ti pasulj i onda sledi šok. Ukus pasulja je kao da ste u običan pasulj sipali mleko, odnosno kuvali u mleku, dozivam konobara i pitam o čemu se radi i dobijam odgovor da se jelo sprema u kravljem loju i da zbog toga ima ukus mleka. Inače ukus je bio odličan, sve smo pojeli uprkos tome, što tako nešto nismo očekivali.

Na otprilike 30-tak kilometara od Ohrida nalazi se naselje Vevčani. Sa nešto više od dve i po hiljade stanovnika, ima sve što je potrebno da bi bilo prepoznato kao država: pasoš, zastavu, valutu, predsednika…

Vevčani

Do „otcepljenja“ Vevčana od Severne Makedonije došlo je neposredno pre raspada Jugoslavije. Naime 1987. godine dolazi do sukoba meštana sa predstavnicima vlasti zbog izgradnje spornog vodovoda kojim bi se voda sa izvora preusmeravala u novo elitno turističko naselje Elen Kamen, u kome je trebalo da bude naseljena komunistička elita, i koje bi Vevčane ostavilo bez izvorske vode. Tada je došlo do vevčanskih protesta, koji su umnogome uticali da budućnost ovog mesta.

Na dan početka radova, 6. avgusta 1987. godine na stotine meštana, uglavnom žena, dece i starijih osoba, blokiralo je put do izvora držeči u ruci fotografiju tadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita.

„Život damo, vodu ne damo“, uzvikivali su oni jednoglasno.

Tada su povređena 23 civila i 10 policajaca, a više desetina žitelja Vevčana je uhapšeno.Radovi na vodovodu su ubrzo nastavljeni, a ovaj događaj izazvao je veliku pažnju javnosti, s obzirom na to da se već tada u narodu osećala atmosfera nadolazećeg raspada i rata. Svako ko uđe u Vevčane mora po pasoš (nismo ovo proveravali) . Butovnički duh doprineo je tome da ovo mesto počne da funkcioniše kao država za sebe. Te tako, svako ko uđe u Vevčane pravo sa kapije grada mora otići do kabineta gradonačelnika po pasoš.

Ovaj dokument ne sadrži fotografiju, već samo ime i prezime onoga kome se izdaje, potpis gradonačelnika i pečat grada. Procedura njegovog vađenja traje svega nekoliko minuta. Ovaj „dokument“ omogućava neometano kretanje po ovom gradiću.

Karneval

Već 14 vekova u ovom mestu održava se karneval posvećen Svetom Vasilu Velikom koji se kao zaštitnik sela slavi 14. januara, na dan kada počinje i Nova godina po Julijanskom kalendaru.

Bića iz podzemnog sveta, iz najvećih noćnih mora ili horor filmova, karakteristične su maske na Vevčanskom karnevalu. Defile ovih stvorenja uz različite jezive zvuke izazivaju pažnju mnogih posetilaca koji se svake godine ispočetka sjate u ovo malo makedonsko mesto.

Struga

Dalje preko Stuge dolazimo do Ohrida. Jedan od najlepših gradova na Balkanu, Ohrid se ujedno preko 40 godina nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.

Ohridsko jezero

Ohrid se spominje već u 3. veku p. n. e. Antički se zvao Lihnidos, a jezero Lihnidsko, što znači Belo Jezero. Tako se u žitiju Sv. Nauma spominje, kako je on podigao manastir „na ishod Belago Jezera“ (početkom 10. veka). Krajem 9. veka Ohrid je postao središte širenja hrišćanstva među Slovenima, na čemu su tada započeli u Ohridu rad učenici Sv. Ćirila i Metodija: Sv. Naum, prvi slovenski monah i Sv. Kliment, prvi slovenski episkop. Osim Starog grada, Manastira i Ohridskih bisera, ovo mesto privlači mnogobrojne turiste i zbog prelepog tirkizno-plavog jezera čija dubina dostiže skoro 300 metara i koje nosi nadimak makedonsko more.

Crkva Svetog Jovana Bogoslova, XIII vek

Crkva je posvećena Svetom Jovanu Bogoslovu. Sagrađena je krajem 13. Veka u vreme kada je Stefan Dušan bio kralj. Prilično je lako pronaći sva mesta koja bi trebalo da posetite ali budite spremni na dosta pešačenja, uzbrdo i nizbrdo.

Crkva Svetog Klimenta i Pantelejmona, brdo Plaošnik

Sadašnja crkva je replika stare crkve izgrađene na istom mestu, kojoj ju je podigao sv. Kliment Ohridski 863.godine. Nismo mogli da uđemo jer su bili radovi u toku pa smo sa brda sišli do Antičkog teatra, a ovo se sve nalazi u krugu nekadašnjeg starog grada, tj.tvrđave.

Antički teatar

Sveta Sofija

Sveta Sofija, koju je u drugoj četvrtini 11. veka podigao ohridski arhiepiskop Leon. Nemojte se iznenaditi jer se u svim crkvama i manastirima ulaz naplaćuje.

Ohridski Platan

Oko 1100 godine star Platan, trg Makedonija, u osnovi drvo je imalo oko tri metra. Danas je tu više samo kao uspomena.

____________________

____________________

Manastir Sveti Naum

Manastir je pred kraj svojeg života 895. osnovao Sv. Naum, suradnik Sv. Klimenta Ohridskog. Manastirska crkva originalno posvećena Sv. arhanđelima Mihaelu i Gabrijelu, podignuta je 900 g. U manastiru je proveo posljednje godine svog života Sv.Naum, te je tu i pokopan 910. godine.

Manastir više nije u verskoj funkciji, već je pretvoren u muzejsko turistički objekat, samo se manastirska crkva koristi kao verski objekat.

Izvorište Crnog Drima

Još jako puno ima da se piše o Ohridu, mogao bi se napisati putopis samo o ovom mestu, mi svakako preporučujemo da planirate i posetite Ohrid na nekoliko dana. Mi nastavljamo put prema Albanskoj granici, a destinacija je Drač.

Drač

U Draču smo priveli jedan dan. To popodne smo iskoristili da se okupamo i malo bolje upoznamo mesto. Turističko mesto u izgradnji, nama ništa posebno, izabrali smo ga kao usputnu stanicu jer smo se naslušali priča da je mnogo lepo. Lepo je ali ne i zanimljivo.

Mada je Zo našla nešto što do sada nije vidjala

Uobičejna ograda, bodljikava žica i staklo polomljenih flaša. Meni ovo nije ništa novo jer sam ovakve ograde viđao i ranije na jugu Srbije, Zo nije pa je morala da fotografiše.

Narednih 210 kilometara prolazimo kroz Tiranu, Skadar, Podgoricu, Danilovgrad i dolazimo do manastira Ostrog, gde smo i planirali da noćimo.

Manastir Ostrog

Manastir Ostrog je muški manastir Srpske pravoslavne crkve smešten uz skoro vertikalnu liticu, visoko na planini, zvanoj ”Ostroška greda” po čemu je i dobio ime. Osnovao ga je hercegovački mitropolit Vasilije u XVII veku koji je tu i sahranjen, a kasnije je i kanonizovan. On je Svetac Čudotvorac. Telo mu počiva u ćivotu u pećinskoj crkvi. Manastir Ostrog spada među najposjećenije manastire u jugoistočnoj Evropi. U njega dolaze vernici svih religija iz svih krajeva sveta.

Kampovanje na parkingu ispred manastira

Obzirom da nije bio vikend već radni dan, nije bilo gužve pa smo odlučili da podignemo šator na parkingu ispred ulaza u manastir (dozvoljeno nam je i nije niko pravio problem).

Manastir noću

Čim sunce zađe ovde temperature drastično pada. Primetili smo, jer nas probudi zvuk motora, da su ljudi koji su inače spavali na otvorenom u toku noći ulazili u automobile da bi se zagrejali. Kad se uvučete u vreću u šatoru nema zime.

Sutradan nakon jutarnje službe i doručka, spakovali smo se i krenuli dalje. Spuštamo se ponovo do Podgorice i idemo do Sutomora gde smo rezervisali smeštaj u narednih par dana.

Pauza pored Skadarskog jezera

Ako idete prema Sutomoru pa dalje prema Ulcinju, najbolje je da koristite tunel ”Sozina”. Skraćujete put i izlazite odmah pored Sutomora.

Tunel Sozina

Prijavljujemo se u smeštaj i narednih par dana koristimo za kupanje i odmor. Ali poznavajući nas to nije bilo tako. Saznajemo da je sutradan dan državnosti Crne Gore i da se održava nekakva proslava i koncert na trgu u Baru. U međuvremenu nas poziva u goste naš drug Alen iz Ulcinja i pravimo brzinski plan. Prvo Ulcinj pa predveče Bar.

Najbolji vodič Ulcinjske tvrđave – Alen

Ne bi bilo u redu da ne spomenemo i moto klub ”Pirati” čiji je Alen dugogodišnji član.

Ulcinjska tvrđava se nalazi na kamenom rtu. Tvrđava izgleda poput srednjovjekovnih gradova opasan gromadnim kiklopskim zidinama. Unutar ovih zidova se nalazi citadela, koja se zove “gornji grad”. U Ulcinu je živjelo oko 100 crnaca, a jedan od robova, koji je 5 godina proveo zatvoren u ulcinjskoj tvrđavi je bio Španski pisac Miguel de Servantes. Nakon oslobađajna Servantes piše delo “Don Kihot”. Pretpostavka je da su dva ženska lika iz ovog dela, inspirisana njegovim boravkom u Ulcinju. Jedan od malih trgova unutar starog grada se zove “Trg robova”, za koji se vjeruje da je bio pijaca robova. U stari grad se moze ući kroz severnu kapiju grada. Ulcinjska tvrđava je u bukvalnom smislu bilo piratsko naselje.

Ogromne gradske zidine

Ono što mnogi ne znaju je da Ulcinjska velika peščana plaža duga 13 kilometara i široka u proseku oko 60 metara. Zbog veličine i sitnog peska nazivaju je i „Ulcinjska Kopakabana”. Procenjuje se da može da primi preko 150.000 kupača.

Valdanos

A ono što je skriveno od očiju turista gde čak ni putokaz nećete primetiti, a postoji, je plaža Valdanos. Nekada je bila je glavna luka i sklonište za brodove ulcinjskih gusara. Ovo mesto kao odmaralište je koristila i Jugoslovenska vojska, a poznato je da u to vreme vojska koristila samo najbolje. Pozdravljamo se sa Alenom i krećemo do Bara.

Policija na konjima – Bar

Luka Bar

Koncert Dina Merlina i Senide

U prolazu kroz gužvu čujemo ženu kako objašnjava detetu kako su u njeno vreme pevači morali da znaju da pevaju ( u to vreme Senida je pevala uživo). Lepo smo proveli dan, prilično i umorni vračamo se nazad u Sutomore.

Priprema doručka

Prvo doručak i odlazimo do skrivene plaže. Ne znaju mnogi za nju jer idu na onu glavnu.

Mora da se preskače potok

Ulaz – Najednostavnije kroz odvod za kišnicu, jer drugog ni nema, možda preko brda ali je mnogo zeznuto jer su strme litice sa druge strane.

Izlaz na plažu

Nismo pronašli neko normalno ime za plažu osim ”Devachen beach”

Dalji plan je da obiđemo Cetinje, Nacionalni park Lovćen i Njegošev Mauzolej, Rijeku Crnojevića i za ovaj deo kao bazu biramo Budvu. Smeštaj rezervisan i sobzirom da nismo u sezoni dobijamo kompletan apartman na dve noći po ceni onog najeftinijeg.

Sveti Stefan

Krećemo iz Sutomora do Sv.Stefana, nismo znali da se tu inače ne može ući jer je celo to polu-ostrvce u stvari hotel, koji kako čujemo neće ni raditi celu sezonu, kako kažu lokalci ”Ko zna šta se tu radi”.

Neka rade kako hoće, mi odosmo da se prijavimo u smeštaj. Kao što rekosmo, dobijamo veliki aparman po ceni najeftinijeg i koristimo ostatak dana da obiđemo stari grad.

Citadela, Budva

Stari grad-Budva

Tvrđava je prvobitno podignuta na ostrvu nedaleko od obale, a kasnije je prevlakom spojen sa kopnom tako da je danas to obalsko utvrđenje, iako je prvobitno bilo ostrvsko. Grad je očuvan i dan danas. Njegove se kuće koriste za život. Utvrđeni grad na ovom prostoru je postojao još od davnina, a neki prvi zapisi još od V veka p.n.e.

Staro zvono i sidro

Skulpturna kompozicija “Staro zvono i sidro” je jedan od najpoznatijih spomenika u Crnoj Gori, a tu se nalaze jer ih nekada davno donela filmska ekipa kao ukras za snimanje filma.

I kako smo planirali, sutradan Cetinje, Njegošev Mauzolej, Rijeka Crnojevića. Oko 130 kilometara, onako Crnogorskih krivudavih.

Ivanova Korita

Ivanova Korita je u stvari velika dolina opste duzine od 1200 m. Svoj naziv je dobilo u cast Ivana Crnojevica, osnivaca Cetinja. Tacno u ovom mestu mnogi potoci iz planine Trestinik se prikupljaju u jednom rezervoaru od kamena, a već iz njega izlivaju se u korito koje je napravljeno od bukve.

Po legendi, korito je rucno napravio car Ivan. Od 1929. godine u Ivanovom Koritu se nalazi leciliste koje leci od bolesti disajnih puteva, a takode pomaze onima koje pate od anemije.

Poslednje količine snega lagano se tope

Језерскi врх (1.657 m)

Pitamo se: ”Zašto ovde nismo ranije došli”. Njegoš je za života sagradio sebi grobno mesto – crkvu na Jezerskom vrhu na Lovćenu koju je posvetio stricu, svetom Petru Cetinjskom, i dao amanet Crnogorcima da ga baš tu sahrane.

Njegovi posmrtni ostaci nekoliko puta su premeštani sa vrha Lovćena do Cetinja i obratno.

Originalna Njegoševa zavetna crkva

Crkva je granatirana u oba svjetska rata da bi konačno 1974. godine bila srušena.

Njegošev mauzolej – sadašnji izgled

Na mestu nekadašnje crkve u kojoj je Njegoš bio sahranjen, 1974. sagrađen je mauzolej u kome se od tada nalazi njegov grob. Mauzeolej je danas popularna turistička destinacija do koje vodi 461 stepenik, ali i česta tema rasprava. Dok crkva traži ponovno podizanje crkve na mestu gde je i bila, zagovornici mauzoleja kažu da je to umetničko remek-delo koje ne može da se sruši.

Vidikovac

E ovo je zanimljivo! Sedimo sa strane i slušamo turističkog vodiča koji sa grupom obilazi mauzolej i kaže da kada se stane u sredini ovog kruga zvuk koji napravite, nije bitan intenzitet, ne odlazi nikuda, čujete sopstveni glas kao eho. Kaže da postoje još nekoliko ovakve tačke u Crnoj Gori koje ni učeni ljudi ne mogu da objasne. Gledamo ljudi probavaju i prave neverovatne izraze lica.

Probamo i mi i ne znam kako bi to opisali, NEVEROVATNO JE! Zatečeni smo, probamo još koji put i pitamo se šta je bre ovo!!!

Spuštamo se nazad do Cetinja jer ono što ima tamo da se vidi ostavili smo za povratak.

Dvor kralja Nikole

Muzej kralja Nikole osnovan je 1926. godine u dvorcu kraljevske porodice Petrović Njegoš. Dvorac je izgrađen 1867. godine i prvobitno je bio namijenjen kao dom udovice princa Danila – Darinke i njihove kćerke Olge. Po odlasku Darinke iz Crne Gore, vladajuća porodica Petrović-Njegoš preselila se iz Biljarde u ovu palatu.

Cetinjski manastir

Cetinjski manastir je jedan od najznačajnijih manastira Srpske pravoslavne crkve. Posvećen je prazniku Rođenja Presvete Bogorodice. Prvobitno je podignut 1484. godine, kao novi katedralni manastir Zetske mitropolije. U razdoblju od 1493. do 1496. godine, pri ovom manastiru je radila čuvena Cetinjska štamparija, najstarija štamparija u srpskim zemljama. U manastiru se i danas nalaze mošti Svetog Petra Cetinjskog.

Kuća Sv.Petra Cetinjskog

Sa cetinja se strmim i krivudavim putevima spuštamo do kuće Sv.Petra Cetinjskog u mestu Rijeka Crnojevića.

Na ulazu u naselje knez Danilo I Petrović je 1855. godine podigao most, u slavu svom ocu Stanku. Most je služio kao veza između varoši i Riječkog grada i dio starog karavanskog puta Rijeka Crnojevića – Virpazar.

Nezaobilazni magnetići

Reka Crnojevića

Rijeka Crnojevića izvire pod Obodom, iz Obodske pećine, kao vrlo snažno vrelo. Počinje teći na istok, ali po kratkom toku od 3,5 km skrene na sever, u velikom polukrugu pređe u jugoistočan pravac toka i tako se ulije u Skadarsko jezero. Reka je bogata ostrvima, od kojih je najpoznatije Odrinjska gora. Nema važnije pritoke. Dužina toka je 13 km, a površina sliva je neodređena, možda 70 km². Jedna od retkih reka koja je plovna posle prvog kilometra.

I tako, upotpunismo još jedan dan u Budvi, dođe jutro i valja krenuti dalje na put. Prvobitni plan je da posetimo vodopad ‘’Kravica’’, na nekom našem putu do Banja Luke jer nam je to krajnje odredište našeg putovanja (posle Banja Luke idemo kući), ne idemo da vidimo vodopad već sasvim slučano rezvišemo smeštaj u Međugorju (BiH), vrlo iznenadjeni mestom, ali o tome kasnije.

Jadranska magistrala

U nastavku puta biramo Jadransku magistralu jer je odlična za voznju, nekih 250 kilometara do Međugorja. Obilazimo celi Boka-kotorski zaliv, ulazimo u Hrvatsku, dalje magistralom do Dubrovnika, pored Elafitska ostrva Ii ulazimo ponovi u Bosnu-Neum. Kad uđete u Neum odmah vidite da je Bosna u pitanju, ajd popijemo kaficu za koju markicu kad ono ko das mo u Monte Karlu popili kafu. Ajmo mi odavde.

U kasnim popodnevnim satima stižemo u Međugorju, prijavljujemo se u smeštaj, jesmo pomalo i umorni ali posle kafice odlučujemo da prošetamo ovim malim mestom i tada kreće naše iznenađenje.

Centralna crkva – Međugorje

Kod ljudi katoličke veroispovesti Međugorje je jako dobro poznato, nama ostalima i ne baš. Međugorje je bez dileme, jedno od mesta u Bosni i Hercegovini koje izaziva najviše priče. Na dan 24. juna 1981. godine u oko 18 sati šestero dece iz Međugorja, videli su na predelu zvanom Podbrdo, divnu, mladu ženu sa detetom u naručju.

Podbrdo

Prema njihovom svedočenju, ona im nije ništa rekla, već je samo rukom davala znak da joj se približe. Ali oni, iznenađeni, zbunjeni i preplašeni njenom pojavom, nisu joj ipak prišli, iako su odmah pomislili da je to Gospa. Ova deca su nakon što su se vratila kući, svojim roditeljima ispričala da veruju da su videli Gospu, ali možete zamisliti reakciju roditelja i prijatelja nakon što su im ovo saopštili.

Mnogi su jednostavno rekli nemojte to pričati, jer su Bog i Gospa na nebu i verovatno ste nešto drugo videli. Ali oni ipak odlučuju da narednih dana, 25. juna ponovo vrate na isto mesto u nadi da će je ponovo videti. Po njihovom predanju Gospa im se tada ponovo ukazala, samo ovaj put bez deteta u rukama. Bila je neopisivo lijepa, radosna i nasmijana, te im je ponovo rukom davala znak da joj se približe. Deca su se ovoga puta ohrabrila i krenula da se penju do nje. Ljudi koji su bili tu daj dan i koji su videli decu kako se penju, rekli su da su išli tako brzo, da je bilo skoro nemoguće tom brzinom se penjati zbog svog ovog kamenja koje se ovde nalazi. Kažu da je taj trenutak kada su je videli bio nestvaran, a da je ljepota Gospe bila neopisiva. Deca su tada počela molitii i pitali je ko je ona, a ona im je odgovorila da je Blažena Devica Marija, Kraljica Mira. Pitali su i je i da li će ponovo doći i ona je potvrdno klimunula glavom. Od tog dana, ovo šestero dece koji su dobili naziv vidioci, kažu da im se gospa od tog dana redovno ukazuje, a Međugorje polako postaje jedno od najposjećeniji hodasničkih mesta u svetu.

Statua Vaskrslog Hrista

Iza crkve Sv. Jakova apostola u Međugorju nalazi se bronzana statua Vaskrslog Hrista, koja je rad slovenačkog vajara Andreja Ajdiča. Statua je postavljena za Uskrs 1998. godine. Posebnost ove statue je da iz desnog kolena Isusa teče tečnost nalik suzi, koja ne isparava i ne smrzava se.

Sa naučne tačke gledišta, koju su analizirali stručnjaci, utvrđeno je da tečnost koja se izliva nije obična (potvrđeno je da nije kondenzacija), već da je tečnost identična LjUDSKIM SUZAMA i da je „kip curi 1 litar tečnosti za jedan da, što je 33 puta više nego što bi trebalo da bude prema uobičajenim proračunima. Ovo je neobjašnjivo čak i ako uzmemo 100% važnosti vazduha. Takođe, primetili smo da ove kapi, ako se ostave po strani da se osuše, imaju posebnu kristalizaciju koja se razlikuje od normalne vode.”

Svaka radnja prodaje uglavnom verske suvenire

Negde smo pročitali podatak da Međugorje poseti preko dva miliona ljudi godišnje. A tokom jednog putovanja smo u Skoplju upoznali Japanca koji je krenuo za Međugorje, nismo tome pridavali pažnju jer smo mislili da je to ko zna gde. Evo sada znamo.

Zanimljivo zar ne ?

200 kilometara dalje na putu prema Banja Luci je Jajce. Bio je grad prestonica Bosanskih kraljeva ali i grad gde su postavljeni temelji socijalističke Jugoslavije. Danas je to lepo uređen grad podređen turistima.

Jajce je prvi put izgrađeno u 14. veku i bio je prestonica bosanskog kraljevstva tokom tog perioda. Na brdu iznad grada nalazi se kraljevski grad, sa kulama i bastionima, koji su vekovima odolevali najezdama osvajača i zubu vremena. Jajce je verovatno dobilo ime po brdu jajastog oblika, na kome je podignuto.

____________________

Mlinčići

Jedna od znamenitosti kraljevskog grada Jajca je kompleks od 20 malih vodenica na rijeci Plivi. Mlinovi se nalaze na pet kilometara od centra Jajca, a građeni su od hrastovog drveta i odličan su primjer tradicionalnog načina gradnje i domaćeg stolarskog umijeća.

Vodovod je izgrađen na sedrenoj pregradi između Velikog i Malog Plivskog jezera. Prema podacima iz 1562. godine u Jajcu su tada bile 24 vodenice, od kojih šest nije radilo. Međutim, već u 17. vijeku taj broj je povećan na 26. Mlinčići danas, iako odavno ne rade, dio su jedinstvene panorame Plivskih jezera.

Most ljubavi, Plivsko jezero

Plivski vodopad

Simbol grada Jajca, kao i cele Bosne i Hercegovine je Plivski vodopad. Vodopad je visine oko 20 metara, nastao je prirodnim putem i nalazi se na reci Plivi, dok se odmah ispod njega Pliva uliva u Vrbas, a njih dve zajedno nastavljaju put prema reci Savi.