Transfagarašan & Transalpina

I kao po pravilu, Zo je put isplanirala do najsitnijih detalja. Koliko kilometara prelazimo dnevno, gde stajemo, šta obilazimo i kratak opis mesta, čisto da znamo gde smo, kakvog je istorijskog značaja i sl.

Planiranje puta

Dobro se sećam, bila je subota, pitam je jel krećemo sutra, kaže “Ne”, uhvatiće nas kiša, “U ponedeljak rano”. Kad putuješ motorom onda se i ovaj deo uzima u obzir. Mape su skinute, aplikacije ažurirane, koferi spakovani, može da se krene.

__________

Temišvar

Iz Novog Sada u Temišvar stižemo relativno brzo, ono čudo od Facebook-a nam je već dogovorilo domaćine jer smo već ranije i objavili rutu puta. Ne poznajemo bajkere koji nas čekaju u skoro samom centru grada ali kako to u našem svetu biva, reč, dve na englesko-srpsko-rumunskom jeziku, upoznajemo se. Neverovatan je broj ljudi koje čovek upozna putujući na ovakav način.

Vozimo do njihovog kluba, odlučujemo se za kafu i sok i ništa više od toga jer treba voziti dalje, prvi dan je tek počeo. Kroz priču saznajemo da jedan od naših domaćina vuče korene iz okoline Pančeva i da dosta naših ljudi živi i radi u Temišvaru i okolini. Obećali smo im da ćemo sigurno ostati u kontaktu jer Temišvar zaista nije daleko.

Menjamo novac, što se kasnije uspostavilo da nam zaista nije trebalo jer se sve može platiti karticom što smo i praktikovali.

Temišvar je treći grad po veličini u Rumuniji, a takođe je poznat kao i kulturni, obrazovni i trgovački centar zapadne Rumunije. Temišvar je i najveći kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji.

Najviše srpskog življa okupljeno je upravo u Temišvaru, gde inače postoje mnoge kulturne ustanove koje ih zbližavaju. U Temišvaru se nalazi sedište Eparhije temišvarske Srpske pravoslavne crkve, kao i Saveza Srba u Rumuniji, a takođe se ovde izdaje i srpski nedeljnik „Naša reč“.

Pravoslavna spska Saborna crkva (1744-1748)

Rumunska Saborna crkva

Saborna crkva u Temišvaru izgrađena je između 1937. i 1940. godine, stil je po mnogima neobičan za pravoslavne crkve. Mada postoje elementi vizantijskog stila, ipak nedostaju za vizantijski stil tipične kupole; zato crkva ima 11 tornjeva od kojih je najviši, centralni toranj visok oko 96 m, i koji stilski liče na crkve i manastire moldovske škole.

Temšivar poseduje razvijenu IT industriju i uz Bukurešt , Kluž-Napoku, Jaši i Brašov ima pretenzije da postane važan centar ove industrije u budućnosti.

Grad se naziva i „Malim Bečom“, jer je veoma dugo bio pod Habzburgovcima, i njegovo središte svojom arhitekturom i ambijentima podseća na stari deo Beča.

Obavezna uspomena iz Temišvara

Do malog gradića u podnožju Transalpine stižemo u kasnim popodnevnim satima, kultura u saobraćaju mnogo bolja nego u Srbiji, a i ljudi su nekako pitomiji. Naše predrasude o Rumuniji su razbijene.

Pauza

Transalpina (DN67C)

Transalpina, put sa oznakom DN67C je nacionalni put dugačak 148 km koji se nalazi u grupi planina Parang, Južni Karpati.

Oznaka puta 67C Transalpina

Ovo najviši put u Rumuniji, sa najvišom tačkom u prolazu ”Urdele” (2.145 m). Transalpina prolazi kroz četiri okruga – Gorj, Valcea, Sibiu, Alba – prelazeći planine Parang sa juga na sever.

Transalpina

__________

__________

Pauza ua kafu uz predivan pogled

Voziti par stotina kilometara krivudavim putevima na 2000 i kusur m.n.v. po lepom i sunčanom danu, se ne može opisati ni rečima ni slikama, probao sam, nije da nisam ali jednostavno ne ide. Transalpina ili Transfagarašan, pa, i jedno i drugo, s’tim što kod ovog drugog možete i medvede da vidite usput.

Transfagarašan put 7C

Oznaka puta 7C

Transalpina i Transfagarašan

Transalpina ili Transfagarašan. Teško je odvojiti i jedan i drugi put se vozi preko Karpata na preko 2000m.n.v. Različiti putevi sa jedinstvenom prirodom i putnim prevojima.

Transfagarašan pass

Obzirom da je Avgust nekako najbolji za vožnju tada su i najveće gužve, a posebno vikendom. Registarske tablice iz svih krajeva Evrope, a najviše je Rumuna, Italijana, Poljaka…

Upoznali smo desetak bajkera, “dodali” se na društvenim mrežama i pozvali ih naravno da obidju i našu zemlju, eto, rekoh sad imate gde i kod koga da dodjete. Možda nas neki od njih i stvarno posete. Mislim da smo ostavili dobar utisak.

Ovi putevi su zatvoreni u zimskom periodu, a turisti ih obilaze uglavnom u mesecu Jul i Avgust. U svakom slučaju pre nego se uputite na bilo koji od ova dva puta, treba proveriti jesu li otvoreni i kakvo je trenutno vreme. Ako je loše, oblačno, kišovito…ne treba ni kretati jer jer nećete ništa videti.

Postoji i žičara koja kreće od podnožja i vozi do prevoja

Saobraćajna mezgoda

U toku putovanja naišli smo na nekoliko nezgoda, nijedna nije bila normalna. Jedna kolona koju smo obišli bila je dugačka 20 kilometara.

Kreće kiša, a radar nam pokazuje ogroman oblak u dolasku te se odlučujemo da napravimo pauzu na jednoj od pumpi.

Pauza je bila malo duža, sigurno preko sat vremena

Salina Turda

Salina Turda je rudnik soli u oblasti Durgau-Valea Sarata u Turdi, drugom po veličini gradu u okrugu Kluž u severozapadnoj Transilvaniji. Otvoren za turiste 1992. godine, rudnik Salina Turda je do sada posetilo preko milion rumunskih i stranih turista.

Jezero u rudniku gde možete da se vozite čamcem

Salina Turda je 2013. godine od Business Insidera svrstana među „25 skrivenih dragulja širom sveta koji su vredni putovanja“, i zaista je tako, niko ne ostane ravnodušan. Sol je prvi put vađena ovde tokom antike. Rudnik je kontinuirano proizvodio kuhinjsku so od srednjeg veka, a rudnik se prvi put pominje 1075. godine, do početka 20. veka (1932). Da bi rudnik izgledao ovako kako sad izgleda uloženo je oko 6 miliona evra.
Turda le lep, mali turistički gradić, ovde smo iskoristili priliku i noćili i sutradan nastavili put ka Brašovu i usput da posetimo drakulin zamak.

Dvorac Bran

Nije nam se dalo nešto da satima čekamo kako bi ušli u dvorac. Ne znamo da li je tako svaki dan ali ovde definitivno treba doći van sezone. Zamak Grofa Drakule u Transilvaniji, glavna je turistička atrakcija Rumunije, koju godišnje poseti na milione turista.

Pravo ime ovog velelepnog zdanja zapravo je Bran dvorac i takozvani grof Drakula u njemu nikada nije živeo. Rumuni su samo pametno iskoristili to što ih je pisac Brem Stoker proslavio i to dobro unovčili. Čak se organizuju i tematske žurke za Noć veštica, koje posećuju mladi iz čitave Evrope.

Napuštamo Bran i idemo do Brašova, malog i simpatičnog srednjevekovnog gradića.

Crna crkva, Brašov

Crna crkva je izgradila lokalna transilvanska saksonska (nemačka) zajednica grada tokom srednjeg veka i predstavlja glavni spomenik u gotičkom stilu u zemlji, kao i najveći i jedan od najvažnijih bogomolja u regionu koji pripadaju luteranskoj, odnosno evangelističkoj crkvi Avgustanskog ispovedanja u Rumuniji.

Katedrala, crkva koja radi, glavna je gradska znamenitost istorijskog Brašova, a muzej je otvoren za posetioce. Crkva je pocrnela jednostavno zbog zagađenja životne sredine nakon što se Brašov pretvorio u industrijski grad u 19. veku. Dalje, naziv „Crna crkva“ nije korišćen sve do kraja 19. veka.

Brašov

U gradu ima dosta lepih, srednjovekovnih znamenitosti da ponudi, jeftin je i vremenski ga možete brzo obići. Od znamenitosti Brašova izdvajam Gradski trg, Crnu crkvu, Katarininu i Šej kapiju i na kraju uličicu Strada Sforri.

Brašov ili Kronstadt na nemačkom je glavni grad okruga Brašov koji se nalazi blizu ulaska u Transilvaniju. Prvobitno se grad zvao Korona što znači kruna, a Nemci su ga posle nazvali Kronstadt što bi značilo krunski grad, grad krune. Zbog svog srednjevekovnog ambijenta, predeli Brašova su korišćeni u mnogim filmovima.

Preko vanzemaljskog rudnika soli u Turdi, Brašova pa skroz do Konstance primećujemo velike gužve, automobili, motociklisti, kamperi, velika većina su sa domaćim registarskim oznakama, a razlog ovome je taj da je domaći turizam očigledno visoko razvijen. Turistička mesta su uređena, Rimske i srednjovekovne gradjevine sredjene, čini nam se da sve podredjeno putniku.

Na jednoj od pumpi upoznajemo novajliju u moto svetu, prvi put ove godine putuje motorom, doduše sam je na putu što mu i nije baš dobro, kaže, “Ne bi ja išao sam al trenutno nemam skim”. Rodom iz okoline Bukurešta za divno čudo lepo priča engleski te se naše upoznavanje i razgovor uz kaficu odužilo preko sat vremena. Kaže da se nije iznenadio gužvom jer i sam godišnji odmor koristi u Avgustu kad i velika većina. Nema puno stranaca osim Italijana jer se sa njima nekako i razumeju. Nema mi neke logike da su Rumunski i Italijaski slični jezici ali kad se stekne šira istorijska slika onda se i shvati zašto je to tako. Ni on nije bio nikada u Srbiji, razmenjujemo lične podatke i pozivamo ga da poseti Novi Sad i našu zemlju.

Kao što na početku rekoh predrasude su razbijene, Rumunija zaista ima šta da ponudi, a ljudi su itekako prijatni i ljubazni.

Krećemo dalje i rezevišemo smeštaj u gravni grad Rumunije, Bukurešt. Obzirom da kasno popodne stižemo, obilazimo ga sutradan, motorom i to bar ono najbitnije šta ima da se vidi.

Zgrada parlamenta

Definitivno najači utisak. Palata parlamenta ima površinu od 340000 m2 je najveća zgrada u Evropi i druga po veličini u svetu, iza Pentagona, pojedini delovi zgrade još su nezavršeni. Zgrada je u upotrebi, mada se koristi samo 30% njenog prostora. 700 arhitekata je radilo na zgradi.

Da bi se obezbedio prostor za izgradnju Palate, porušeno je 9000 kuća, a 40000 stanovnika Bukurešta u roku od nekoliko dana iseljeno je iz svojih kuća. Srušeno je i 20, uglavnom pravoslavnih crkava i jedna katedrala. Nekoliko crkava, preseljeno je na druge lokacije (neverovatne brojke).

Tražimo usput nešto ili neko njihovo domaće tradicionalno jelo i vidimo da su to jela ista ili slična kao i kod nas samo sa drugačijim nazivima.

Primećujemo dosta pozitivnih stvari i rešenja koja bi mogla i kod nas da se primene, ali, to je neka druga priča… Ono što je nama najviše smetalo je to što generalno jako slabo ili nikako ne poznaju neki drugi jezik.

Odlazimo do Crnog mora u predgrađu Konstance pronalazimo smeštaj I ovde smo naredna tri dana (dva noćenja).

Malo kupanja

Konstanca ima istoriju dugu 2.500 godina, i to je najstarije naselje u Rumuniji. Prema legendi, ovo mesto, koje se tada zvalo Tomis, posetili su Jason i Argonauti pošto su našli Zlatno runo. Tomis su osnovali grčki kolonisti iz Mileta u 6. veku pre nove ere, a Rimljani su ga osvojili 71. godine pre Hrista. Rimski car Konstantin Veliki preimenovao ga je u Konstancijanu, u čast svoje sestre.

Konstanca je doživela procvat tokom 13. veka, kada su đenovljanski trgovci krstarili Crnim morem, ali je grad počeo da propada dva veka kasnije, kada je pao pod tursku vlast. Tokom osmanske vlasti, ime je skraćeno u Konstanca.

Kazino “Konstanta” (slika san interneta)

Praktično sem ovog kazina nemate bog zna šta da vidite u ovom gradu. Mi ga nismo čak ni slikali jer re restauracija bila u toku I bio prekriven zaštitnom ogradom. Sagrađen je između 1904. i 1910.godine uz podršku Rumunskog kralja Karola I. Velika veličina, primorska lokacija, izuzetan enterijer čine ga jednim od najboljih objekata kockanja u to vreme. Kazina “Konstanta” je privukao bogate putnike i posto je simbol grada, ali pun sjaj je bio kratkog daha. Dva svetska rata i ekonomska kriza doveli su do toga da je kazino potpuno napušten.

Preko Konstance, velikog lučkog grada prelazimo granicu i ulazimo u Bugarsku. I ovde je gužva, puno Rumuna koji ide u Bugarsku, ostvarujem kontakt sa jednim od vozača u koloni i pitam zašto je to tako, kaže da im je dosta jeftinije da pazare u Bugarskoj ali tu su i drugi lokalni pogranični poslovi koje obavljaju na obe strane

Bugarska ko Bugarska, osim uredjenih primorskih mesta ostatak zemlje je neopravdano zapostavljen, a nije da nema šta da ponudi.

Rezervišemo smeštaj na jednu noć, 250 kilometara dalje u Nesebar, jedan od najlepših primorskih gradova u Bugarskoj.

Stari Nesebar

U savremeno doba Nesebar je glavna turistička atrakcija u području s brojnim hotelima i velikom „Sunčanom obalom“ koje se nalazi odmah severno od Nesebara.

Nesebar je u nekoliko prilika bio granica ugrožene imperije i zbog toga je grad s bogatom istorijom. Stari deo grada nalazi se na poluostrvu povezanom s obalom zemljouzom izgrađenim ljudskom rukom, i u njemu se nalaze dokazi osvajanja različitih civilizacija.

Bogatstvo istorijskih građevina su bili razlog da UNESKO uključi Nesebar na spisak Svetske baštine 1983. godine.

Crkva Hrista Pantokratora

Prvobitno tračko naselje poznato kao grad Menebrija postalo je grčka kolonija početkom 6. veka pne., koja je postala važan trgovački centar. Ostaci iz helenističkoh perioda, uključuju akropolj, Apolonov hram i agoru. Zid koji je činio deo grčke fortifikacije još se mogu videti na severnom delu poluostrva.

Grad je pao pod rimsku vlast 71. godine pne., ali je nastavio da uživa privilegije kao što je pravo da kuje svoj vlastiti novac. Potom je bio jedno od važnih uporišta Vizantijskog carstva od 5. veka nadalje, oko koga su se borile Vizantija i Bugarska. Godine 812. osvojio ga je Kan Krum posle dvonedeljne opsade.

Najvažniji spomenici iz srednjeg veka su Stara Mitropolija iz 9. veka, bazilika bez transepta; crkva svete Device Marije iz 10. veka i Nova Mitropolija iz 11. veka.

Komunizam i socijalizam je u ovoj zemlji ostavio velike tragove ali i ogromne monumentalne gradjevine koje i dan danas stoje napuštene. Buzludzha je jedna od njih. 200 kilometara dalje idemo do Stare Zagore, gde noćimo, a pre toka poseta ‘’ Buzludža’’

Buzludža

Duh socijalizma

Spomenik na Buzludži se nalazi na visini od 1432m. Napravljen je 1981. godine u svrhu obeležavanja 90. godišnjice osnivanja socijalističkog pokreta u Bugarskoj. Partija je odlučila da novac za izgradnju treba da se skupi uz pomoć naroda. Tako je počelo štampanje poštanskih markica koje su se prodavale po prosečnoj ceni od 5 leva. Na kraju je skupljeno 14.186.000 leva (današnjih 35 miliona dolara), a toliko je koštala i sama izgradnja. Ovde se nalazi jedan od najvećih mozaika, ručno rađenih u sveta na preko 500m2.

Posle pada socijalizma objekat je čuvala policija do 1995 godine, nakon toga kreće unuštavanje, krađa vrednih stvari I sl..

Nije moguće ući unutra iz bezbednosnih razloga a vidimo na netu da je do skoro moglo.

Buzludža nekad

Glavna dvorana

Hodnici sa mozaikom ( nekad i sad)

Vreme počinje brzo da se menja, počinje kiša, I ne obećava da će brzo proći.

Oblačimo kišna odela iu nadi da će biti bolje kad se spustimo, krećemo sa planine. U podnožju planine u mestu ‘’Kran’’ stiže nas ogroman pljusak, srećom nismo na otvorenom prostoru I nakon 15-tak minutanastavljamo put dalje prema Staroj Zagori.

Ako želite da posetite ovo mesto, a zaista je impresivno, od Auto-puta imate 78 km u jednom pravcu.

Iskoristili smo trenutno zatišje jer smo bili malo ispred oblaka, prijavljujemo se u smeštaj, kupili namernice i onda je krenulo pravo nevreme koje je trejalo do kasno u noć.

U međuvremenu saznajemo da je u toku roštiljiada, mada svakako smo i planirali da par dana sa rodbinom u Leskovac. 420 kilometara je pred nama pa polako krećemo iz Zagore.

I tako, kilometar po kilometar stižemo do našeg Pirota, a zatim i Leskovca.

Roštiljijada Leskovac

Negde smo pronašli podatak da je manifestacija u Leskovcu, posle Exita najposećenija u Srbiji.

Umalo da zaboravimo da napišemo recept za Leskovački roštilj

____________________

Na ovoj turi od preko 2000 km, upoznali smo različite ljude i običaje, ostvarili kontakte i prijateljstva, bez kvarova ili nezgoda te putovanje proglašavamo itekako uspešnim.

____________________

____________________

____________________

____________________

____________________