Grčki bogovi

Mitologija predstavlja skup svih mitova jedne civilizacije ili naroda. Poreklo reči je iz grčkog jezika, a doslovno bi značila pričanje priča. U grčkoj mitologiji postoji dvanaest glavnih bogova i boginja.

Nastanak sveta, grčka mitologija objašnjava tako što su se iz haosa, koji je na početku postojao, gde su nebo i zemlja bili izmešani, prvo izdvojili Gaea (Gea) – boginja zemlje i Uranus (Uran) – bog neba. Svi titani (bogovi koji su imali izgled belih ljudi) predstavljaju njihove potomke. Uran se bojao da će neko od naslednika želeti da preuzme vlast, te ih je sve zatvorio pod zemlju. Međutim, uprkos svim njegovim naporima, najmlađi sin – bog Cronus (Hronos) – uspeo je da izađe iz zemlje i oslobodi ostalu braću i sestre.

Nedugo nakon toga, desilo se upravo ono čega se Uran i bojao. Njihov najmlađi sin, Hronos, preuzeo je vlast tako što je kastrirao oca i postao gospodar sveta. Oženio je svoju sestru Reju i postao otac Hestije, Posejdona, Hada, Demetre, Here i Zevsa. Oni su svi bili olimpski bogovi. Pored ovih, najpoznatijih olimpskih bogova, deca su im bila i drugi titani i nimfe. Međutim, iako je Hrona Proročište upozorilo da će ga zadesiti ista sudbina kao i njegovog oca, sa prestola ga je svrgnulo jedno od njegove dece.

Kada je bio upozoren na svoju sudbinu, Hron je bez razmišljanja, odmah po rođenju, gutao svoju decu, jedno po jedno. Reja je, stoga, odlučila da svoje šesto dete rodi usred noći, potajno. Umesto deteta, Hronu je dala kamen umotan u pelene, prevarivši svoga muža i spasivši Zevsa.

Zevs je bio poveren na odgajanje nimfama, Kuretima i kozi-nimfi Amalteji. Kada je Amalteja uginula, on je iskoristio njenu kožu i napravio neprobojni štit. Zatim se uputio u osvajanje moći i preuzomanje vlasti od oca Hrona. U oslobađanju braće i sestara, pomogla mu je Metida, napravivši mu lek pomoću kojeg će Hron lako povratiti svoju decu. Oslobađanjem Kiklopa i Hekatonhejra, divova sa sto ruku i pedeset glava, koji su mu dali gromove i munje, Zevs se našao na čelu prave vojske.

Rat protiv Hrona je trajao 10 godina. Obzirom na to da je Zevs pobedio, bogovi su se dogovorili da među sobom podele moć. Zevs je postao bog neba, Posejdon bog mora, Had bog podzemlja, odnosno pakla. Od boginja, Hestia (Hestija) je postala zaštitnica porodice i grada, Demeter (Demetra) – boginja žita, a Hera – zaštitnica udatih žena i vladarka sveta.

Zeus je bio bog svih bogova. On je bio najveći olimpski bog i imao je apsolutnu moć. Kako je on bio bog neba (i svetla), on je bio zaslužan za javljanje svih nebeskih pojava. Donosio je kišu, sušu, dobro i loše vreme, vladao je olujama i donosio nevreme. Pored toga, Zevs je osiguravao red među bogovima, ali i među ljudima. Njegove odluke bile su uvek pravedne i nikada nije pokazivao pristrasnost.

Za grčke bogove se vezuju mnoge legende, a samo najupečatljivije su se održale do današnjeg dana.