1500 kilometara kroz Srbiju

Na ovom putovanju kroz Srbiju smo obišli 30-tak mesta i prešli oko 1500 km i nekako nikad ne obiđemo ono što nam je tu u neposrednoj blizini.

Ovog puta smo upravo tako i krenuli, a krenuli smo od Kosmaja, tačnije od Manastira Tresije.

Manastir Tresije

Podeljena su mišljenja o vremenu nastanka ovog manastira, a blagu prevagu odnosi kraj XII i početak XIV vek, odnosno doba kralja Dragutina nad vremenom Despota Stefana. Tada Srbi prvi put ulaze u posed, između ostalog, do Save i Dunava. Jedan vek kasnije Despot Stefan gradi Pavlovac i uz postojeće manastire Kastaljan, Tresije i Veliku Ivanču vrhove Kosmaja stavlja pod zaštitu svetog Krsta. I kao većina manastira u Srbiji i ovaj je više puta spaljivan i obnavljan.

___________________

Izuzetno lep manastir ali i sama okolina. Ali ako imate porebu da odete do WC-a onda je to katastrofa i nama te stvari jako puno smetaju. Sve je urađeno baš onako kako treba ali bože moj valjda je teško odvojiti novac i za ove stvari. I ovo je generalno svuda tako. Pa uradite i to neka bude dostojansveno, neka prilaz ovakvim objektima bude uređen, postavite kante za smeće, itd, itd…

Ok, idemo dalje i u neposrednoj blizini na samo 2 km od manastira dolazimo do spomenika borcima Kosmajskog odreda.

Spomenika borcima Kosmajskog odreda

Kao po nekom pravilu u svim bišim komunističkim zemljama pa i kod nas, spomenici su se pravili da budu veliki i masivni. Spomenik na planini Kosmaj predstavlja skulpturalno-arhitektonsku kompoziciju, koja se sastoji iz pet betonskih krakova. Visina krakova je 30 metara i oni simbolizuju slobodarsku i ustaničku iskru. Zahvaljujući svojoj visini, ali i mestu na kom se nalazi, spomenik je vrlo brzo postao znak raspoznavanja kosmajskog kraja i ovog dela Šumadije.

Pita me ‘’Šta jedeš to’’, pa ‘’Šljivčiki’’

Marićeva Jaruga

‘’Čuvajte se raje sirotinje, kad ustane kuka i motika, biće Turkom po Mediji muka’’

Na oko 28 km dalje dolazimo do Marićeve Jaruge. Na tajnom zboru u skrovitoj Marićevića jaruzi, na Sretenje 15. februara 1804. godine, sa Karađorđem na čelu, podignut je Prvi srpski ustanak.

Prvi srpski ustanak je jedan od najznačajnijih događaja u istoriji Srbije. Nizom akcija i borbi pokrenuto je oslobađanje od viševekovnog života pod Turcima, a sve je počelo u Orašcu. Ovde se, 15. februara, odigrao tajni sastanak glavešina za pokretanje bune i ustanka koji bio jedan od prvih koraka ka oslobođenju.

Plan je da u toku dana obiđemo i Risovačku Pećinu u Aranđelovcu gde smo i rezervisali prenoćište.

Risovačka pećina

I kako već to po nekom pravilu biva, što je lokalitet stariji to ima manje autentičnih stvari a više improvizacija kako bi to trebalo da izgleda. Jedina pećina za koju je utvrđeno da su je nastanjivali praistorijski ljudi.

U njoj su pronađeni fosilni ostaci životinja, koje su za vreme poslednjeg ledenog doba živele u stepama današnjeg brda Risovača. Urađene su i rekonstrukcije pračoveka – praistorijskog lovca neandertalca u prirodnoj veličini, a naučnici veruju da su u pećini Risovača, uporedo sa ovom vrstom, živeli i homo sapiensi.

Pećina je dugačka 135 metara, a sa bočnim kanalima ima gotovo 190 metara. Risovača je najbolje istražena od svih pećina u Srbiji, a naučnici smatraju da je jedna od svega pet pećina na Balkanu u kojoj je živeo pračovek nenadertalac kao lovac. 

Narodni muzej, Aranđelovac

Fosilizovane kosti

Ako ste posetili pećinu onda svakako preporučujemo da posetite i muzej, jer tu ćete videti sve ono što je pronađeno u pećini. Ulaz se posebno plaća za muzej i pećinu.

Pre nego napustimo grad obilazimo Staro zdanje koje se nalazi u parku Bukovičke banje, a to je ujedno i sam centar Arađelovca. Zgrada jedinstvena, kako po svojoj prirodi, tako i po kulturi i istoriji.

Staro zdanje – letnji dvorac dinastije Obrenović

Aranđelovac je poznat kao mesto u čijoj je okolini Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak. Međutim, dok je Karađorđe za svoju rezidenciju izabrao Topolu, dinastija Obrenović gradila je Aranđelovac kao svoje letovalište. U vreme njihove vladavine, grad je pretvoren u mondensku banju Srbije i Jugoslavije 19. veka, osnovanu na izvorima vode Knjaz Miloš. Aranđelovac je stoga jedini grad u Srbiji na čijem se grbu nalaze i Karađorđe i Miloš Obrenović.

Pomalo razočarani zbog izgleda zgrade Starog zdanja napuštamo Aranđelovac. 15-tak kilometara dalje stižemo do Oplenca i mauzoleja dinastije Karađorđević.

Crkva Svetog Đorđa-Mauzolej dinastije Karađorđević

Ovo je jedina crkva u Srbiji (da mi znamo) u kojoj se ulaz naplaćuje. Crkva se gradila od 1910. godine do 1912. godine, dok je unutrašnje dekorisanje počelo nakon Prvog svetskog rata i trajalo čak sedam godina. Unutrašnja površina od 3.500 m2 pokrivena je mozaikom.

Sveti Arhangel Mihajlo – Mozaik

Ukupno 725 pojedinačnih mozaičnih kompozicija izrađeno je u 15.000 nijansi boja za koje je utrošeno oko 40 miliona kockica mozaika. Svi ovi brojevi deluju neverovatno, a kad uđete unutra onda to baš tako I izgleda, neverovatno.

___________________

Kripta crkve

Čak trideset članova porodice Karađorđević sahranjeno je u kripti crkve, a ukupno pet vladara među njima. Na počasnim mestima u crkvi počiva vožd Karađorđe čije su mošti  1930. godine prenete iz njegove zadužbinske crkve koja se nalazi niže, u  Topoli. Naspram vožda, počiva njegov unuk kralj Petar I oslobodilac, a u kripti niže sahranjeno je još 28 članova porodice.

Dokument kojim Austrougarska objavljuje rat Srbiji 1914.godine

U samoj blizini crkve nalazi se muzej-kuća kralja Petra. Ovde su portreti, fotografije, dnevnik kralja, zvanični dokumenti (sve je originalno) i mnogo toga još. U cenu ulaznice za crkvu je uračunat i ulaz u muzej-kuću.

Posle crkve i muzeja na jednom kilometru, nalazi se i Karađorđev grad/konak, koji se takođe mora posetiti pre nego što se napusti Topola.

Karađorđrv konak-grad

U konaku je stalna izložba ličnih predmeta Vožda i autentično oružje iz Prvog srpskog ustanka među kojima je i originalni liveni Karađorđev top iz 1812. godine, poznat pod imenom „aberdar” (što na turskom znači: glasnik). Na topu nedostaje desna ručka koju je kralj Petar I Karađorđević iskoristio kao osnovu za sve krunidbene insignije želeći da simbolično poveže svoju vladavinu sa slavnom vladavinom svoga dede, Vožda Karađorđa.

”Aberdar” – top iz 1812.godine

Ono što nisu uništile Osmanlije, uništiće knez Milan Orenović nakon Topolske bune 1877.i stalnih dinastičkih sukoba. Što bi naši stari rekli ”Kad nemamo skim da ratujemo onda ratujemo sami između sebe”.

Karađorđev grad

Uz obećanje prijatelju iz vojničkih dana odlazimo u Markovac, 40-tak kilometara od Topole. Predpostavili smo da to neće biti samo obična poseta jer nismo se videli 20 godina. Ostali smo da spavamo I putovanje nastavili sutradan.

Saša Tasković, Markovac

Jutro oblačno i već uveliko pada ona sitna kiša, računamo da će možda stati dok se doručkuje i spremi za put, ali ne ovakve kiše po običaju padaju jako dugo. Odlučujemo da ipak krenemo dalje, a po planu je Kragujevac. Oblačimo kišna odela i krećemo.

__________________

Ulazimo u Kragujevac, kiša staje ali nam se iz nekog razloga kvari akumulator kojeg moramo zameniti.

Momenat kad shvatiš da je akumulator ”crko”

Zamena ispred radnje

Onaj ko često putuje zna da nije uvek sve bajno i sjajno ali i ovakve stvaru su deo avanture, zar ne? Problem rešen i nastavljamo dalje. Obilazimo spomen kompleks streljanim đacima i profesorima iz II svetskog rata.

Spomenik streljanim đacima i profesorima

Zvanično spomenik „Prekinut let“,podignut na mestu gde je streljana najveća grupa učenika ‘’V/3’’ i 15 profesora. Spomenik je podignut 1963. godine, predstavlja originalno umetničko delo, vajara Miodraga Živkovića.

Pauza u Krčmi ‘’Ko to tamo peva’’

Autobus ”Krstić i sin”

Za one koji ne znaju, ‘’Ko to tamo peva’’ je kultni domaći film iz ’80-tih godina i autobus koji se koristio u tom filmu.

Manastir Ljubostina

Na oko 64 km od Kragujevca dolazimo do Manastira Ljubostina, zadužbune knjeginje MIlice. Izgrađen je u osvit Kosovske bitke, krajem 1388. godine, kao prvi ženski manastir u Srbiji. Kneginja je ovde prema predanju prvi put ugledala kneza Lazara, kada se između njih istovremeno rodila obostrana ljubav — odakle, prema jednoj od teorija, i naziv manastira (ljubvestin — mesto ljubavi). Kneginja se 1392. godine u Ljubostinji zamonašila, te je ovde provela ostatak života, zajedno sa svojom prijateljicom, srpskom srednjovekovnom književnicom, despoticom Jelenom Mrnjavčević — potonjom monahinjom Jefimijom. Obe su sahranjene u manastiru, gde se njihove mošti i danas čuvaju.

Vrnjačka Banja

Vreme ponovo kreće da se menja i kiša počinje lagano da pada, na sreću Vrnjačka Banja gde smo i rezervisali smeštaj je na svega 14 km od manastira. Banje generalno nisu više rezervisane kao nekada samo za starije građane, pogotovo Vrnjačka Banja koja preko cele godine, posebno u mesecima letnje turističke sezone svojim posetiocima nudi izuzetno bogat, sadržajan i raznovrstan kulturno – zabavni program.

Za Vrnjačku Banju i njene izvore znali su i Rumljani, a veruje se das u za izvorišta znali i stari sloveni, daleko pre Rimljana.

Izuzetno lepo uređena i podređeno turistu pa stoga i preporučujemo da banju posetite kad god to možete.

Izvorište lekovitih voda

Krećemo iz Banje u nadi da ćemo osvojiti još jedan vrh Srbije, vrh Usovica na 1375mnv, na Planini ‘’Stolovi’’ kako bi vieli veličanstveni krst od 33 metra i sve to motorom do samog vrha. Stolovi su planina u centralnoj Srbiji, jugozapadno od Kraljeva. Iako je okružena mnogobrojnim rekama, planina je skoro gola sa nešto malo bukovih i hrastovih šuma. Pretpostavlja se da su šume iskrčene još u srednjem veku jer je šira okolina Kopaonika bila značajan rudarski centar nemanjićke Srbije.

Na samom početku, padamo, nit imamo adekvatan motor za ovo niti su nam gume za off-road puteve, a bogami smo i malo preteški. Ništa od navedenog nas ne sprečava da nastavimo ka vrhu.

___________________

Bilo je i lepog puta

Ono po čemu je ova planina posebno atraktivna su krda divljih konja, koja se skoro uvek mogu videti na ovoj planini. Ona predstavljaju nešto po čemu je ovo područje posebno atraktivno i sve posećenije.

___________________

Na koju god stranu da se okrenete, pogled je jedinstven

Vrh Usovica – 1375mnv

Povratak malko dramatičan jer nismo očekivali da će oblaci tako brzo doći I do nas.

I naravno, opet kiša

Pa sunce, ali je put i dalje mokar, klizavo je i spuštamo se vrlo oprezno.

Dan završavamo u Kraljevu 25 km dalje gde i noćimo.

Manastir Žiča

Put nastavljamo do Manastir Žiča na svega par kilometara od Kraljeva. Žiča je srednjovekovni manastir iz prve polovine XIII veka. Podigao ju je prvi kralj Srbije iz dinastije Nemanjića, Stefan Nemanjić (veliki župan 1196—1217, kralj 1217—1228), od 1206. do 1221. godine. Stefan Prvovenčani je takođe naredio da se budući kraljevi Srbije krunišu u Žiči.

Značajnu ulogu u podizanju manastira imao je i njegov brat, Sveti Sava (1219—1233). Posle sticanja crkvene samostalnosti 1219. godine, u Žiči je smešteno sedište autokefalne srpske arhiepiskopije. Preporuka da se poseti manastir.

Ibarska magistrala

Do pre par godina vrlo prometan put, danas intenzitet saobraćaja na Ibarskoj magistrali izgleda poput lokalnog međumesnog puta. Na ovoj magistrali 30-tak kilometara od Kraljeva nalazi se vrlo zanimljivo utvrđenje do koga mi nažalost nismo mogli doći. Naime, velike bujične kiše Ibra su pre par godina odnele most preko kojeg se moglo doći do tvrđave, a ljudi koji žive sa one strane Ibra sada koriste čamac-skelu.

Čamac-skela

Možda smo i mogli, ali nismo se usuđivali da na ovaj način sami prelazimo reku. Nećkali smo se ali na kraju ‘’NE’’, idemo dalje, možda nekom drugom prilikom.

Put nastavljamo prema Manastiru Studenica.

Manastir Studenica je jedan od prvih srpskih srednjovekovnih manastira koji se našao na listi UNESKO. Crkva, spolja je pokrivena belim mermerom, i odražava skladan odnos dva arhitektonska stila – istočnog i zapadnog. Studenica je nazivana i Majkom crkava, kako zbog graditeljskog stila koji je započela, tako i zbog toga što je njen ktitor sam rodonačelnik vladarske loze.

Studenica

Crkva je građena od 1183. do 1196. godine. Tada se Stefan Nemanja na državnom saboru odrekao prestola u korist svog srednjeg sina Stefana , zamonašio i dobio ime Simeon. Dve godine kasnije, sveti Simeon odlazi na Svetu Goru gde se 26. februara 1199. godine i upokojio u Manastiru Hilandar. Mošti Stefana Nemanje, odnosno monaha Simeona, 1206. godine Sveti Sava donosi u Srbiju i zajedno sa braćom ih polaže u već pripremljenu grobnicu u Bogorodičinoj crkvi gde i danas mošti počivaju.

U manastiru je moguće i noćiti ali o i svemu drugome najbolje je informisati preko manastirskog web sajta https://manastirstudenica.rs/manastir/

Kada smo već bili ovde, želja nam je bila da posetimo donju i gornju Savinu isposnicu, ali zbog loše procene vremena nismo uspeli da odemo do gornje.

Drvo ljubavi

Pre isposnice, ‘’Drvo ljubavi’’, Dva drveta,koja rastu jedno pored drugog,spojena su zajedničkom granom. Asocijacija na ljubav,zajedništvo,spajanje…

Česma Svetog Save, donja isposnica

Donja Savina isposnica (Hram Bogorodičinog Pokrova) nalazi se desetak kilometara severozapadno od manastira Studenice, u gustoj šumi.

Prema predanju, to je zadužbina Nemanjinog najmlađeg sina, Svetog Save. Ne postoje pisani izvori koji bi potvrdili narodno verovanje.

Donja studenička isposnica je skromnih dimenzija i pravougaone osnove. Crkvu čini naos i oltarski prostor sa dve niše koje ne izlaze iz ravni fasade. Nije nikakav problem doći do isposnice, prolazi se kroz dvorište u koje je ujedno I groblje I onda dolazite do ulaza.

Nismo zatekli nikog unutar isposnice.

U povratku vežbam mačevanje i maltretiram snimatelja

mk Predators, Boljevac na Ibru

Na poziv drugara iz moto kluba ‘’Predators’’iz Boljevca na Ibru odlazimo u posetu gde posle dobrog druženja uz iće I piće I noćimo u njihov fenomenalni Clubhouse.

Ujutru ponovo kiša, kratkrotrajna ali dovoljno da smo morali kišna odela da oblačimo. Preko Raške i Novog Pazara odlazimo do Manastira Crna Reka. Put vrlo krivudav i zahtevan za vožnju.

Put do Manastira

Manastir Crna Reka

Po dostupnim podacima, period nastanka manastira nije precizno utvrđen. Navodi se širok raspon od XIII do XVI veka. Sagrađen je u kanjonu Crne reke. Turski izvori pominju ga 1544. i 1569. godine. Osim lokacije na kojoj je podignut, skrovito mesto od obližnjih drevnih puteva dodatno je delio Ibar. Kada je bio ugrožen manastir Studenica, 1687. godine, u Crnu reku prenete su mošti Stefana Prvovenčanog i manastirske dragocenosti. Ovde su provele narednih devet godina.

Tokom XVIII veka u manastiru je radila bogoslovska škola, a početkom XX veka i osnovna škola. Koristeći prirodnu konfiguraciju terena, manastir je izgrađen u obliku široke kule. U zavisnosti od potreba monaha, na kuli su građene drvene terase.

Iako bez posebnog reda, a verovatno i bez detaljnog arhitektonskog plana, baš te terasice svrstavaju manastir Crna reka među naše najlepše manastire. Pored klasičnih predmeta u manastirskoj prodavnici (nije uobičejno) možete kupiti odlično domaće manastirsko pivo i domaći sir.

‘’Leteći telefon’’ koristili smo ga kao navigaciju kada je ‘’odleteo’’ sa motora. Šteta, totalna…

___________________

Peštarska visoravan

Preko Tutina dolazimo do Peštarske visoravni. E tu smo se lepo smrzli jer je bilo baš hladno.

Na nekoj od pumpi na putu stajemo da se malo ugrejemo gde nas je i posetio brat Milanko iz moto kluba Predators, a koji u ovim krajevima radi kao veterinar. Naravno ovim lokalnim ljudima ništa nije hladno, valjda su navikli nije sigurno od ‘’lake, lajt rane’’

Neki novi klinci-moderni čobani – Pešter

Dan završavamo u Sjenici, umorni, iscrpljeni i smrznuti. Ovde ćemo se zadržati dve noći jer prošli put kada smo posetili ovo mesto bilo je nekako brzinski onako čisto samo da vidimo što je uvek Sjenica najhladnija.

Veče uz manastirsko pivo i sir. Dva dana u Sjenici koristimo da malo istražimo sam grad ali i da odemo do specijalnog rezervata prirode.

Specijalni rezervat prirode ‘’Uvac’’

Do specijalnog rezervata prirode turisti uglavnom dolaze zbog poznatih meandri čiji rtovi imaju relativnu visinu i do 100m. Lepota rečima neizreciva, samo poziv i savet – stati, pa gledati!

Najveću atrakciju rezervata predstavlja beloglavi sup, retka vrsta orla lešinara impozantne veličine, raspona krila do 3m. Donedavno pred izumiranjem, zahvaljujući svesti i dobroj volji ljubitelja prirode, brojnost beloglavih supova se povećala na 85 gnezdećih parova, odnosno oko 359 jedinki (monitoring iz 2013. godine). Kolonija beloglavog supa u kanjonu Uvac jedna je od najvećih u Evropi.

Pećine su brojne i po veličini variraju od potkapina do najvećeg do sada poznatog pećinskog sistema u Srbiji, Ušačkog pećinskog sistema koji je dug preko 6 kilometara.

”Jeo je i onaj ko je ovce bogubio”

Lepo smo se proveli u Sjenici, ovog puta smo probali i sjenički sir (prošlog puta nismo), odličan je, možda bi i kupili da ponesemo ali to je na motoru nemoguća misija jer smo stvarima bili baš pretrpani.

Zlatar

Preko Nove Varoši i Zlatara idemo do Manastira Mileševa, koji je oko 60 kilometara udaljen od Sjenice. Nije nam se dalo do sada da posetimo manastir ali ovog puta čvrsto rešeni da to i uspevamo.

Manastir Mileševa

Manastir je podigao kralj Stefan Vladislav (1234—1243) u prvoj polovini XIII veka kao svoju zadužbinu, a u njoj je i sam sahranjen. Manastir predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. U priprati, koju je kralj Vladislav dogradio 1235. godine, položio je mošti svog strica Svetog Save. Njih su Turci 1594. godine prilikom osvajanja preneli na Vračar (Beograd) i spalili, u pokušaju da slome srpski duh. U manastirskoj crkvi je 1377. godine za kralja Srblje i primorja krunisan Tvrtko I Kotromanić. Stefan Vukčić Kosača se u njoj 1446. godine proglasio „Hercegom od Svetog Save“, po čemu je Hercegovina dobila ime.

Freska ‘’ Arhanđel Gavrilo – Beli Anđeo’’

Freske Mileševe se ubrajaju među najbolja evropska ostvarenja 13. veka, a od njih najpoznatiji je Beli Anđeo, koja je u sklopu freske Mironosice na Hristovom grobu.

Prvi satelitski prenos video signala 1962. između Evrope i Severne Amerike sadržao je sliku Belog anđela iz Mileševe među prvim kadrovima koji su predstavljali pozdrav Evropljana prema Amerikancima. Nešto kasnije, isti signal je bio poslat u svemir prema mogućim vanzemaljskim oblicima života. Beli anđeo je odabran i za ovu priliku jer je postao širom sveta prepoznat kao simbol svekolikog mira.

Put nastavljamo preko Priboja, Višegrada i taman kad smo krenuli putem granice nailazimo na zanimljiv manastir kojeg nismo pre primećivali tj.nismo obratili pažnju.

Manastir Uspenja Presvete Bogorodice

Manastir Uspenja Presvete Bogorodice (poznat još i kao manastir Dobrun i manastir Kruševo) je manastir Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi u Dabrobosanskoj mitropoliji. Manastir se nalazi u blizini Višegrada, na reci Rzav. Ovo je jedan od najstarijih manastira na prostorima današnje Bosne i Hercegovine.

Najpoznatije freske u manastiru su freska cara Dušana sa ženom Jelenom i sinom Urošem. U stenama iznad manastira se nalazi pećina čiji je ulaz nekada bio ozidan sigom. U njoj su živeli isposnici koji su u manastir silazili samo za vreme velikih praznika. Ne zna se tačno kada je manastir osnovan, i postoji više verzija raspon od IX – XIII veka.

Zanimljivo mesto kojeg svakako treba posetiti ako idete sa Mokre Gore prema Višegradu.

Gužve na granici

U jeku letnje sezone velike gužve na graničnom prelazu, pravimo manju pauzu, obilazimo kolonu i ulazimo Srbiju. Šarganska osmica nas čeka pa u tom pravcu i idemo.

Ulaz u stanicu 8-ce

Ova pruga bila je žila kucavica i veza Evrope sa Jadranskim morem.Od Beograda do Dubrovnika i Zelenike, uskokolosečnom prugom od 760 mm, od 1925. do 1974. godine kroz tunele, preko mostova i kroz planinske useke saobraćao je čuveni voz “Ćira” ostavljajući za sobom prepoznatljivi miris dima parne lokomotive.

Karte kupljene, čekamo Ćiru

Od Mokre Gore do stanice Šargan Vitasi proći ćete kroz 22 tunela, preko pet mostova, savladati visinsku razliku od 300 metara i sve to na ukupnoj razdaljini od 15.440 metara.

Lepo I zanimljivo turistički uređeno, ima turista i domaćih i stranih.

Zanimljivo ali ne toliko da me zadrži budnim (kad ste baš umorni)

Razbuđivanje – malo akcije

Ćira

Pozdravljamo se sa Ćirom i 40-tak kilometara dalje idemo na jednu sasvim drugačiju vožnju.

Gondola na Zlatiboru

Devet kilometara najmodernije vazdušne trase zlatiborske gondole povezuje centar Zlatibora sa ski centrom Tornik, preko Ribničkog jezera na kojem se nalazi međustanica. Gondola trenutno ima kapacitet 800 putnika po satu u 72 zasebne kabine sa po 10 mesta. Maksimalan kapacitet gondole je 90 kabina i 1000 putnika/h. Vožnja Gondolom pružiće impresivnih 25 minuta sa neverovatnim pogledom na živopisne pejzaže Zlatibora ( ne na one izbetonirane sa neboderima).

Tornik – najskuplja voda (ponesite vodu sa sobom)

Centar Zlatibora

Zbog gondola vredi doći na Zlatibor. Noć smo proveli na planini, pomalo razočarani što se ovoliko i na ovaj način gradi. Mislimo da je ipak moglo to uraditi drugačije. Što bi rekli ‘’Kome se nesviđa ne mora da ide’’, mi sigurno nećemo više.

Pakovanje

Osvanuo je i poslednji dan putovanja kroz Srbiju. 103 kilometara dalje sa Zlatibora, Užica, Kosjerića odlazimo do Valjeva, tačnije do Manastira Ćelije (Lelić, Opština Valjevo)

Manastir Ćelije

Okolina manastira učinila je sam manastir skrivenim i izdaleka nevidljivim. Manastir se ne vidi sve dok se ne počne silaziti u kotlinu u kojoj se nalazi. Njegov nastanak predanje vezuje za kralja Dragutina. On je od 1282. do 1316. godine upravljao ovim krajevima kao Sremski kralj.

Nova crkva Svetog Save u sklopu manastira

Kao I svi drugi srednjevekovni manastiri u Srbiji, vrlo zanimljiv I treba ga posetiti.

Memorijalni park ‘’Stjepan Filipović’’

Kilometar po kilometar stigosmo do kraja ovog putovanja.